Narodna skupština

СТРАНА 80

Известилац прочпта члан 3 (схр. 74). Председник — Прима ли Скупштпна прочитани чл. 3? (Прима). Известилац ирочита члан 4 (стр. 75). Председник — Прпма ли Саупштпна ирочнтани чл. 4? (Лрима). Известилац нрочита члан 5 (стр. 75). Председник — Прима ли Скуиштнна прочнтави чл. 5? (Лрима). Известилац нрочита члан 6 (стр. 75). Председник — Прима ли Скупштнна прочитани чл. 6? (Лрима). Известидац прочита члап 7 (стр. 75). Председник — Прнма ли Скунштина прочитани чл. 7? (Лрима). Извеетилац прочита члан 8 (стр. 76). Председник — Прима ли Скупштина нрочнтани чл. 8У (Прима). Известилац прочита члан 9 (стр. 76). Председник — Прпма ли Скупштина прочитани чл. 9? (Прима). Известилац прочита декларадију к овој погодбн (стр. 77). Председник — Прпма лн Скупштина прочптану декларацију ? (Прима). Председник — С овнм је сврптено прво читање овог уговора између Србпје и Немачве даревпне. Сад нмамо да изберемо једног секретара иа место г. Васикпћа, који је уступио своје послапичко место другоме, и за то дајем */ 4 часа одмора, те да се господа посланнди споразумеју о лнцу, које ће нзабрати. Лосле одмора Председник — Седница се продужава. Приступа се гласању лнстама за избор секретара. Молићу господу Стојана Новаковпћа н Јоцу Ж. Јовановпћа да контролишу рад. Секретар Љуба Јоксимовић нрозива. Председник — Има ли ко да ннје гласао? (Нема). Сад изволте чути резултат гласања: гласало је свега 105 носланпка н то: аа Милоша Марковнћа 64, за Здравка Пауновнћа 24, за Перу Павловпћа 2, за Маргннца 1, за Апдру Ђорђевића 1 , за Хрватовнћа 1 , за Мих. Радовановпћа 1. Према томе Мплош Марковић изабран је апсолутном већнном. Молнм г. Мнлоша да изволи заузети секретарско место. Сад нрелазимо даље на диевнн ред На дневном је реду пзвештај одбора фпнлнспјског о кредпту за сузбнјање колере. Известилац Даза Илић чига иредлог минисгра унутр. дела о томе (стр. 15), за тим одборско мишљење (стр. 77). Председник — Сад нрелазимо на општп претрес: ко жели да узме о томе реч, нека се изволн јавнти. Вукашин Петровић — Госиодо! Прочитао сам нзвештај фивансијског одбора о нредлогу, који је госи. министар унутрашњих дела ноднео, а о кредиту за сузбијање колере, и сажаљевам, што тај предлог ннје штампан нре, те да бисмо га могли разгледати добро, јер тек онда би како ваља могли на основу ироучеиог предлога говорнтп о иредлогу, који је па дневном реду. Господо, ја не разумем какви су разлози руководилн финансијскп одбор, да се нзрази иротив иредлога господина министра унутрашњих дела, којим се иде на то, да се Београд, као престонпда, центар Србије, осигура Од заразних болести?! Београд нпје само нрестонпца Србнје, већ је Београд и улазна тачка са запада у Србију. Он је ценгар саобраћаја између Запада и Истока, па према томе и улазна тачка заразних болести. И кад се та заразна болест не задржи и спречи у Београду, на месту улаза, тада опасност ирети целој

земл.и. А шта вреди иак у нас здравље народио, то зиа свакн од нас. Шт) се год у тој цељи нотрошп, то заиста пеће бити од шгете, нсго ће бптп од користп. Болпицу за заразне болести требало бп у Београду устаповити и то би у прнлог аародног здравља шнло. Оспм тога иитања, болиица оваква иотребна јо у Београду, с обзпром н на ирограм владин, којн нам је сама она овде у Скушитинн пре неколако дана саонштпла; влада тежи нзмсђу осталог, да од наше Велике Школе нанравп Универзнтет, значп, да заведе још медецински факултет. Таква болннца служила би мсдпцинском факултету — без које он не би могао нн иостојатн — као десна рука, јер у колико је мени познато, без болнпце такве, без клннпве, не може се нзучавати медецина онако како ваља. Мн пак такве болннце још немамо у нашој земљи, п ово бп сад пио први случај, да то подпгнемо. Још ман.е разумем одбор, што се пзразио против иредлога господина мииистра унутрашњих дела, кад г. министар у иредлогу не тражн никакав засебан кредит за ту болницу. Он иредлаже и задовољава се са сумом, која му се има одобрити 3 1 сузбпјање колере, хоће њоме да иоднгне болницу протнву заразпих болестн. Он за ту цељ не тражи ннкакав нов кредит. Ако сам добро чуо, та би болница стала до 80.000 динара. Нећу даље да се упуштам у предрачун, да ли је баш то тачно нли није; за меве је довољно то, кад надлежни министар прима на себе одговорност, да с том сумом може п болннцу нодићп, — да је он заиста то и добро прорачунао п да му више за те цељп неће требати пара. На иослетку ако затреба и више, но што пште сада, мора то предложитн Народној Свупштнпи, иа нека оиа тада допесе решење. Алн одбор фннапсијскп у извештају свом условно тражп, да се утроши ова сума на сузбпјање колере п заразе; без икаквпх разлога не одобрава да се и болница иодпгпе. Он условно дакле каже министру: „пе смеш је иотрошиги за болницу, но само за сузбијање колере." Ја сам за то, како је г. министар тражио, тако да му се и одобри. Ми смо прошле године са оно мало средстава, које је влада предузела за сузбнјање колере, набавилн дезинфекцноие апарате, који су се пе само нротнв колере показали као добри н врло нрактичнн, него и ми Београђани вндели смо. да су ти аиаратн корпснн п зп сузбпјање друге једне несретне заразе, која нашу децу пемилпце коси — нротив дифтер1.је. Кад говорнм о дифхеријн, господо, ја не знам да ли је ко од вас имао ту несрећу да вас сиопадне, алп ја сам био у том стању н вндео сам шта је вредила овд. општа државиа болнпца. Већа је потреба бринути се за децу да се она спасавају од дифтернје, него да се сузбпје волера, јер кад се дифтерија залеже у једној кући, где има внше деце, онда се расиростпре свуда ц пропада цела иородица, а то за то, што не дижемо болницу, већ хоће да се прави уштеда на 80.000 днн. За такву установу не би било много нп 10 пута внше да се да. Свакп од на& зна, кавва је то напаст, кад у једну кућу дође шарлах, богиње пли дифтерија и кад би болесно дете нашо однелп у сиремљену болницу, бар би спасли осталу децу, а овако се болест преноси п на осталу здраву децу и тако се шири. Из тпх разлога врло је иотребно, н ја бих молио Народпу Скупштину, да прими предлог г. мииистра унутрашњих дела, да се одобри опаво, каво је он предложио. Онн дезинфекционп препарати, који су почелп још од нрошле године да раде, показују се врло добри, а пронесони гласови у новинама, да се налазе иод ведрим небом, могу вас уверптц да не стоје у истинп, јер се три аиарага налазе у употребп, а једаи од њих највећн стојн у шупи и чека се време само, кад ће се зграда подпћп, да се сместп у њу, иа да се употребн на оно, на што је намењен. Из овпх разлога, дакле, разлога чисто човечанских, ја бнх вас молно, господо, да овај предлог господина министра усвојимо онако, каво га је он поднео. (Наставиће се)

Одговорни уредпик РанКО ПетрОБИ^

Штампа српско-краљев. државне штампарије