Narodna skupština

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУНП1ТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ НРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИ ЈА II СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ I ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАИЕ ЗЕМЉЕ ГОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАН1?0 ПЕТРОВИЦ

БРОЈ 11

ОУБОТА 26 ЈУНА 1893

ГОДИНА III

15 САСТАНА^ 19 ј у н а 1898 у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПРЕДСЕДНИК, Никола П. ПашиБ СЕКРЕТАР, Алекса Ратарац (НДСТАВАК) (0 кредиту за колеру) Ранко Тајсић — Није ми намера да доказујем ваква је болест колера, јер то не могу ни да докажем а пемам нп потребе за то, а ако баш буде потребе то ће учиннти стручнијп људи од мене, али ми је намера да кажем коју реч о томе издатку, ко.ји је влада предложила, те да се онај издатак од 150 хпљада дпнара на сузбијање колере у прошлој години утрошп, од чега је остало 120.000 дпнара. Од те суме влада је у кратком времену утрошила 30 хиљада динара у прошлој години и ако се не варам било је око 11 смртиих случајева колеричннх у прошлој годпни. Нешто зимом а нешто и сузбијањем колере, колера је прошле године отклоњена од нас. Што одбор није хтео да допусти да се овај остатак употреби на зидање болнице има неколико узрока. Узрок је код мене, као члана одбора, штоје мени драг живот оног из Златибора, Рудника, Драгачева, п т. д., као и живот оног из Београда, а и оног из господске улице, који има кућу на три спрата, па колера кад дође неће бирати који ће крај већ у који најпре дође. Господин Вукашпн казао је да је у Београду улаз за заразне болести, међу тим ако се неварам лањске године појавила се колера прво у Смедереву. Ја сам ових дана био тамо У Омедереву и држим насигурно ако колера дође, опет ће тамо најпре доћи, те с тога треба је и на тој страни сузбијати, јер је положај те варокш на ту болест склон. Овај је новац употребљен на цељ на коју је и намењен, а то је на сузбијање колерпчне болести, тако да је за ту годину санитетски савет добио 150 хиљада динара а утрошио зО.ООО дин. Остало је 120 хиљада динара. И г. министар ун. дела тражи да тим новцем озида од тврдог материјала бодницу у Београду, поред оволики државни други болница ; а м и и сад у округу рудничком немамо ни једну болницу државом зидану, већ за болпицу узимамо једну кућу у коју и ка А неко здрав дође он мора докусурити, п нигде нема жалосније болнице но чачанске а на толики голем округ, па се наша држава ипак није побринула и натпла потребно да зпда

болнице и ако је од тог округа узето за ту цељ око 200.000 динара санитет. фонду. То је мој лични разлог. Господин Вукашин Петровић, изволео се са врло великим апетитом пзразити о дезинфекцијоним апаратима, како су они добро сачуванп и не може бити у бољем сјају, а ја ћу вам казати да он о томе не зна ништа впше но колико ја о Кини. Од два највећа апарата, која су купљена за 16.000 динара, један је узидат код робијаша те не може да се каже да је у доста добром стању, а други ено га на станицн сав зарастао у траву и песак, а један сандук црвен је к'о ђаво од рђе. Друга два сандука ситних делова такође су у сену трулом сву зиму на пољу и похрђали и тп сандуци од тих ситних делова овпх апарата су такође за читаву пед зарасли у земљу и све је труло и захрђало, тако да ни најгрђа каква сељачка маса не би допустила да види онако своју ралицу остављену преко зиме напољу у блату, као што Београд гледа ове своје апарата. Ето доктор Лаза Илић, са којим сам ја пшао и гледао ово, ево мене а ево и госп. Вукашина, па да видимо ко овде истину говори. Давле није онако као што г. Вувашин каже, но је овако како ја кажем. Ово ме је руководило те да не одобрпм оно, гато се предлогом од г. министра тражи. То је дакле руководило одбор, да не одобрп зпдање болнице, јер ако ово у опште треба, онда је потребна опако исто Смедереву, Шапцу, Пожаревцу и њима подобним варошима као што је нотребно п Београду, пошто ннје немогуће да колера преко тих вароши дође, као што нпје немогуће да дође и из Турске, преко суве граннце норед ужпчког, рудничког и крушевачког округа, гди ни пначе болпице нема, но кад колера дође на наше крајеве и затече нас без пкакве спреме, ја незнам где ће се онда наћи г. Вукашин да даде п том народу помоћи. Ми имамо министра, и ако би њему било какве потребе у овом погледу он нека тражи кредит. Скупштина је ту, и она ће о томе решити. Међ\тим ова мала сума од 120.000 дин. греба да се нађе једино за сузбијање колере. Одбор финансијски са свим је савесно репшо ову ствар и донео своју одлуку, а вама остаје на вољу хоћете ли примити предлог г. министра или ћете примпти мпшљење одборско ? Марко Петровић. — Данас, господо, кад нам телеграфска жица јавља да нам се приближује веома опасан непријатељ и да се већ колера у Европи одомаћила, треба нам водити врло велпка рачуна о томе да се п код нас не појави п ја се јако чудим да Народно Преставништво пред појавама такве опасности може овако лако да прелази преко једног предлога, који пма за циљ, да се Србија сиасе од оваког опасног непријатеља, који нам може више пттете да нанесе него какав лудачки рат. Ценећи и сам интересе појединих делова Србије, ја ценим тако исто и интерес вароши Београда и вазда пспитујем ш га је п кад коме делу нужније. Кад би се у