Narodna skupština

СТРАНА 158

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Истина је, да је Скупштина неодговорна, али министар је одговоран за гажење Устава; и с тога ја држим, да је неопходно нужно не гледаги на консидерацију чисто фнскалну, него гледати прп писању да учпнимо оно, пгго Усгав прописује, да не иогазимо једно уставно наређење. Ево чл. 117 Устава шта важе: „Никавав закон нигн икаква наредба државне, окружне или ошптинске власти немају обавезну силу, ако нису обнародовани начпном, који је закон одредио." У Уставу, као што знате сви су чланови равае вред ности, ни један није узгредан и мање важан. И онн < вн имају једнаку вредност, и кад се ма о који члан Устава огрешпмо, огрешили смо се о Устав, за шта смо и одговорни. Ево шта каже члан 118 Устава: „Закони и законите наредбе, које су законпм начпном обнародоване имају обавезну силу за све грађане и власти земаљске." Као што видите, господо, ово су два изрнчна наређања Устава, која ми никако не можемо да мимопђемо п баш у прилог самог поштовања извршне власти, воја је по Уставу дата Краљу, Народна Свупштипа не може на се да узме то право, те да ћутке нређе преко тога наређења. У закону то мора да стоји. И кад се тако поступа, кад се закон обнародује, онда је он тек обавезан за народ. Не учини ли се то, онда Скупштина грепга прво, што узима на се то враво извршне власти; и друго, што еваки грађанин, који не поштује такав закон, неће бити одговоран за то. С тога, ја кажем да ми овај члан треба да стнлизујемо тако, како ће он бити саобразан члану 117 ом Устава. Министар Финансија Ж. Вујић — Ја господо, као што сам и ономад приликом дебате код сличног наређења у закону о трошарини казао, нисам мислио да ме неко разуме, као да сам ја против тога да се овако наређење, као што га г. Рајевић предложио, унесе у закон. Ја оам само наиоменуо, да од кад се иза,ају закони у Србији, издају се у овој формп, а је ли та форма погрешна или не, ја то нећу да расправљам. И прошли пуг казао сам, да је ова новнна изнесена у најзгоднијем моменту, приликом закона о трошарини; а да се изабрао други какав моменат, ја не би мож'да имао ништа против тога да се тај предлог и усвоји. Ја нисам компетентан и незнам, како би то но нравним појмовима требало да се уради, али видим да у чл. 117 Устава стоји: да никакав закон нема обавезу силу, ако није обнародован начииом, којп је закон одредио; а мени изгледа да то значи ако није обнародован у званичним иовинама, јер ако би се схватило тако, да се мора закон обнародовати у свима крајевима отаџбине, онда би требало одредити рок, за колнко дана треба сваки закон да се обнародује, како у Београду, тако п у Љубовији Вршкој Чуци, Златибору и т. д. и онда би правннци имали да расправљају то питање за колико дана каква наредба може да буде обнародована у свпма крајевима земље, јер један закои не може да важи докле не буде обнародован, т. ј. докле за њега држављани не сазнају; а то обнародовање п саоншгење требало би изврпшти по свима општинама ваљда преко бнрова, ако не путем званичних новииа. Међу тнм ја сматрам ово наређење Устава са свога нестручног гледишга тако, да закон треба обнародоватп путем званичнпх новина. Господо, ја се сећам да има једно „височајше наређење" из времена кнеза Милоша, које каже да обнародовање закона, значи његово публнковање у званичним новинама, и истим се наређује, да све општине морају да држе званпчне новпне. Ја ово само напомињем, алп ипак кажем, да нисам ни мало про тиваи гледишту. које су господа пзнели, и само сам поменуо. да се као најнезгоднпји момеиат за измену те ногрешне практике нашао закон о трошарини. Колцкп пак рок треба да се одредн у самој ствари за обнародовање закона, као и на којп начнн да сс изврши то обнародовање, као п кога ће дана од дана публикације почети да важи, то је пигање о коме ће нравници дати своју реч, а ја у то иитање нећу да улазим. То сам сматрао за нужао да одговорим на приговоре г. Рајевића, што он каже да фпскалнп разлозп нису могли сузбити њихово тражење.

Андра Ђорђевић — Господин мпнистар финансија има право, кад каже да треба известан рок за обнародовање закопа. Треба створптп грађанима могућности да своје поступке саобразе новом закону, а ннко не може своје поступве да саображава некаквом закону, за кога још п незна до постоји, Ја сам, чнни мп се и проптли пуг нагласио, да у науци и постоји такав рок за обиародовање, који се зове уасаНо 1е§хз. Тај се рок рачуна од дана, кад се закон публику.је у повпнама, иа до дана, док пе ступи у живот. Тај рок може да буде 10, 20 — 30 дана, и тај рок стоји као сталан рок, али закоподавац може при неком закону и друкчпје нареднги, како хоће. Тек свакако стоји то, да је нотреба, да мора бити некаквог рока за трајање нублнкације, и да се тачно зна од кога ће дана важнти какав нов закон. Доиста, као што рече г. миннстар финансија, има у нас једно паређење од 1850 год. по коме ће законп важити тек после 30 дана, алн је само у њему погрешва та, шго се тај рок од 30 дана не рачуна од дана саме'публигације, него од дана потннса в1адаочевз. Осим тога, у нас постоји још једно решење књазд Милоша од маја 1827 о обнародовању земаљских уредаба носреством српскнх новипа. То се наређење налази у зборнпку 30-ом, и оно ни до данас још ппје укинуто. И заиста, о том иаређењу може се рећи с поносом, да је оно тако дивно, тако логпчкп нреставило потребу обнародовања, да га треба само прочптати, па ће свакоме битп јасно престављена потреба обнародовања закона. У осталом има још и једно друго новије наређење, односно публикације закона. Већина ће се сетитп — јер су већ као посланицн од неколнко година на овамо — да је вотиран закон о уређењу округа п срезова н V чл. 25-ом тога закона стоји између осталога н то: да ће начелник сазивати срески збор ради саопштења новога закона. И тако дакле и сам законодавац је јасно и пзречно потребу обнародовања новог закона увео. И ја се чудпм, зашто се то није усвојило у нрошлим законима. Јер, кад се признаје потреба, да грађани треба да знају закон, и кад важи правпло, да незнање већ обнародованога закона не може извињавати; онда, ако се хоће логички да примени то правило, мора се оставнтн извесан рок грађанима, рок за кот траје обнародовање закона, те да се с њпм унознају. Ако нак нрпстајете на то, да се ово уобпчајено а погрешно наређење нзменн саобразно уставним наређењима, ја ћу бнти слободан, да предложпм једну редакцију, али у на пред вас молим, немојте одбити ту редавцију само због рока, т. ј. због тога што је 5, 1' пли више дана, а не онолпки, колики би сге ви желеди. Ја нредлажем ову редакцију: „Закон овај почеће да важи почетком трећега дана, а но пстеку онога, којега буде обнародовдн у „Српскпм новинама". Из предложене редакције види се, да се дан, кад је закон обнародован у Срп, новннама, не рачуна, и да нов закон ночиње важнтп насгунањем трећега или петога или десе тога илп ког хоћете дана. То је тако јасан п нрецнзан моменат, кад новп закон треба да живи, да о гом не може бнтн спора. Може неко рећп: на добро, з? неки закон довољно је два или три дана, да се доиста у народу сазпа његова садржнна; али да ли ће га по истеву тога рокд трајања публикацнје доиста знатп сви грађани ? Даље, може неко рећи, као што је, чинн ми се, то и казао поп Стојаковић — Д1 нма закона, којн већ одавно иостоје, па опет многи грађани и не знају садржпну ? То је нсгнна, шта више п ми иравницн п стручњаци не можемо знати све одредбе и параграфе неког закона на памет, нити се то може од кога тражити. Али што може законодавство једно да с правом тражн од својих грађана, то је, да они треба да знају закон у толпко, у колико им је то потребно, да се према свом занимању ио том закону управљају. А друго је сада пптање хоће ли свакп хтети да сазна садржину закона. Свима је обнародовањем дата нрилика за то.