Narodna skupština

29 ОАСТАНАК — 6 ЈУЛА

СТРАНЛ. 245

ковало нп ономе, који украде ћурку, па га доведу пред капетана, да за то одговара, да се тако кукавичкп брани, одричу})И јавпа факта целом"евету позната, а камо ли ономе, који ,је осам месеци Србијом управљао, а врло дуго се разметао својом државничком намећу и својом државничком мудрошћу и увиђавношћу. Ја желим, да Србија никад не доживп нп једног мпнистра, којп би имао п за овака дела да се брани, а још внше јој желим, да не доживи нп једаог свог спна нн државника, да се тако слабо и кукавпчкп бранп, за своја државничка дела, како се бранио оптуженп министар Рибарац, већ желим да, ако кад год и доживе српскн минпстри да одговарају за сво.ја државна дела своме народу, да одговарају као немачки Бнзмарк, јпто је одговарао свом народу, а да не одговарају овако као пнлићарн, као што су одговарали овде вајнн српски мпппстри. — Г. министар правда се: „да њему ннје познат био одпос посланнка у Скуиштинн, и вели, ја сам имао да санкцпонишем оно, што мп је од Скушптине дошло." Међу тим, нама је добро нознато свима, да је г. Рибарац, и као носланнк и као минисар бпо у седницама скунштиаским; и да му је стање у Скупштини као и целој влади скроз познато било, н што је још важније, њпма је у дужности као влади, да знају сташс, које је у Скупштпни, и да према истом подесе своје, владино држање. Тако псто нама је нознато, да је баш цела влада седела овде и знала н морала знати колико има посланпка у Скунштинп, када је опозиција изашла. И, господо, кад се и то очиго одриче, мени се чинп, да то ннје одбрана нн државннчка нп часна, и која не доликује ни једном обпчном кривцу, а још мање државницима, н менн се чинн, да за такве људе инти сме п може бптп нпкаква призрења ни великодушности, јер су дрскпм делпма као влада штетили ннтересе српске, а оваком одбрапом наносе срам н образу српском. У одбрани својој један онтужени г. миннстар каже: да је цељ овој оптужби освета над њима и да смо намерно с њом дошлн само да уништимо либерале са овом оитужбом. Ја ћу бити кратак, јер овде је одговор наш и лак п јасан за сваког, јер и ја и сваки паметан зиа, да ннко ннје ошгетио либерале и њпхову странку, но самп њихови оваквп бедни државници, као члапови те странке, и ја мислпм да нико не може уништити либерале онако, као што их је уннштпо Рпстић и Белимарковић, Авакумовпћ п Рибарац, п менп је жао, да су и озбиљни људи, ако и колпко нх има у тој странци, својом сарадњом, илп и нрећутнои пасивношћу моглн п хтели примпти п иа себе сву тежину одговорности за д^ла почпњена од њихових нартијскпх иријатеља н другова за нрошлих 8 месецп њихове владавине. Странку, господо, ни једну није могао да уништи нпко други него сопствена страгпшна дела. Ако п раднкална странкг дође кад год до оваке пропасти, може дотле доћи не од својих противника него од тога, ако заборавп на иоштовање закона п на дужпостп спрам отаџбине; ако заборави на дужности своје, које има на себи свака странка на влади, — п што је још жалосније, ако у вршењу тих својих дужности сирам народа, отаџбпне и Краља свог, пође оним правцем п трагом, којнм су ншла г.г. либсралнп министрп за доба своје злосретне владавипе. И можемо и ми после, и напгп минпстри, ако заслуже да седну на ову црну оптуженичку клуиу, тужити се и вајкати на друге и тумачиги то као дело туђе освете. Али све се то тада неће чутн ни уважавати, као што се то ни данас не сме у интересу земље, њеног мпра и спокојства, радп снаге, морала полигичког у ово.ј земљи чутп и уважавати, — Ја опет понављам, као год што добри и ваљани државнпцн имају права на награду и признање свога народа, које пм он не сме отказати, псто тако пмају и дужносг сви они , који се огреше управом својом над народом, о њега и његове интересе, да подлегну и казни, која их за то чека. Оптужени мпнистар, г. Рибарац, правдајућп себе и свој рад, за који се опгужује, пожалио се поред осталог и на држање радикалне штамие спрам њих и њихове владавине, иозивајући се на један обичан чланак са филозофским, и како

резултати данашњег стан.а тврде, правилпим поставкама, ко.јп је чланак посио наслов: „НГго горс, то боље". Међу тим, г. Рибарац превиђа држање оиозицпоне шгампе целе, док су радикали били пређе па влади па и данас, п нгго је још жалоснпје, иревпђа писање самог иолузванпчног органа владиног за време њихове владавпне, у коме је писало иоред осталих страхота и то: да ће се они, т. ј. либерали, као владајућа странка, ваљда заједно са целом владом, — „ иричестити крвљу радикалном ," а у фебруару месецу, дакле баш око нзбора, да лп пре или после, ппсало је у Једиом броју полузваиичног владпног органа: „да је пихов св. завет и аманст, — као владајуће странке заједно ваљда са целом владом — да истребе радикале са лица земље сриске." И Ко су то господа радикали, чпјом крвљу прети да се причести владајућа странка и влада и које мисче да пстребе са лица земље српске ? — То су, господо, ни више ни маље но 95% народа српског. На не само то, — не само да је странка и влада шиљала таке поруке у то доба народу српском, за које се г. Рибарац жали на држање радик^лне штампе, — но се тада нама радикалима, — то јесг, 95| 00 народу сриском и од представника круне и краљевске власти јавно довикпвало, да ће нам они — један од господе краљевских намесника, по калдрми београдској разбацивати наше месо радикалско, — иа опет се оитужени г. министар Рибарац жали на недозвол.ено држање наше опозиционе штампе. Не, господо, то је дрскост над дрскости кад једап иредставник Круне, један Намесник јавно каже како ће он по калдрми разносити месо радикала, и кад орган владе прича: како ће се онн причестити радикалном крвљу и како ће опи да униште радикалиу странку, иа се све то доведе у везу са њиховом целом радњом, овим мукама н патњама народа сриског из тога доба, оном невиио проливеном крвљу српскик грађана: онда човеку и са обичном иамећу чудно пада овака њихова одбрапа. Ои је казао да смо мп раздраживали народ тиме што смо само реклп „што горе, то боље". Поеледпца је тога доказапа, даје, што су онп горе радили, боље било. И снага илродна сурвала је снажие величине, које су уобразпле биле, Д1 се тако лако може неко прпчешћиватп крвљу његовом, разбацивати по калдрми месо његово и унпштити народ са лица српске земље. Сад још остаје, да им неумитна правда п своју осуду изрече за таку њихову радњу. Нека ми дозволи иоштовани г. Гарашапин, да учпним не колико прпмедаба и на његов говор, који се може више узети као позорншна лродукција, но као озбиљан предлог по овом пптању. Г. Гарашанин нам наговештава у свом говору озбиљност места, у коме смо п подсећа нас на заклетву, на коју смо се заклели. Ја сам одмах у почетку, мог говора у овом св. дому, нагласио, да озбпљност месга, она света дужност наша на спрам овог места и она света и значајпа закштва наша, да ћемо чувати и бранити устав и законе земаљске, налажу нам, да сви настанемо ге да у овој земљи повратимо моћ и снагу законима, Усгав да одржимо у важностп и да подигнемо политички морал у овој земљи. И верујте ми, да баш у овој оптужбп, којом се оитужу.ју бивши мпнистри, да баш у њој леже гарантије, да се иовраги важност Уставу а законима сила, и да повратимо политичкп морал у нашој земљи, кад повучемо све одговорне за неуставна и незаконита дела своја да одговарају за та своја де 1а, као што одговарају и оста.ш злочинци мањи за своја мања дела. На послетку, да је г. Гаратпашш покупгао ма и једиом речи да докаже невиност оптуженнх мпнистара, да оквалификује њихове крпвице и кривична дела као ситна, да се нотрудио да то и докаже, можда бп ми и следовали његовом савету и предлогу, да се све шго је било преда забораву п да се братски свп измирпмо. Али, неодрицати посто јање крвавих п злочпних дела, но их прећутно и признавати, па тражити да се преко њих нређе са неком великодушноћу, мени се бар чини, да у нашој држави. где те појаве нису прве, нису од јуче, нт где се оне понављају кроз скоро пола века, не може тај предлог наћи никаква одзива. — На послетку ми