Narodna skupština

СТРАНА 324

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Кад се терети кафа, не може се порећи да је потребпа за здравље, али се може казати да је наркотпчаи елеменат, који је човек навпкао да узима, алп који не храни. Најпосле оставимо на страну то лекарско питање. Извесно је, да кафа није оно што је хлеб и пиринач и други артикли за храну. Ако је тешко плаћати држави, ја бих онда ставио да оцените, да ли плаћамо већу порезу на кафи. И кад подчгнемо трошарину на кафу, ја сматрам, да ће опет впше добити механџије, него ли државна каса. То је један артикал, који се троши по кафанама и на који се нлаћа већа пореза механџијама него држави. Ја вас молим, да све то одените. Ако би се ударила онолика трошарина колику предлаже г. Димовић, то би било сувпше нпско, и ја мислим, да кафа може да поднесе трошарину од 100 динара. Милан П. Милићевић — Кад би се усвојио предлог г. Димитрија Димовића онда би ми плаћали на кафу ман.е но што смо до сад плаћали; јер до сад смо нлаћали трошарине 33'68 динара од сто кила н плаћали смо 15% од вредности царине, и кад 100 кг. кафе вреде 300 др. онда смо плаћалн на 100 кг. кафе 45 др. царине, а сада плаћамо само 20 др. цар. на сто кила кафе, дакле ми плаћамо сада 25 др. мање царине на 100 кила кафе него до сад, н тих 25 др. има се додати оној царини, још од 33-68 др. трошарине то је 58—68 др. а сада хоће нредлогом г. Димовића да се то сведе на 50 д. мање дакле, него што је пре било са 8 др. и 68 пар. др. од 100 кл. а кад се усвоји стопа од 100 др. на сто кл. онда ћемо плаћати само 41 др. и 32 пар. др. на 100 кила више него до сад, а то није тако много, с тога нема места пред логу г. Димовића, већ да остане по нредлогу 100 др. 100 к. Драгомир Рајовић — Ја разумем потпуно шта је казао г. минпстар финансија, да је држави потребно да има прихода п због тога да порезује извесне предмете. Али ја кажем да порез ваља да сносе сви подједнако а не само извесан сталеж, извесна класа. Ову »орезу плаћаће понајвише варошкп сталеж, у коме има много снротиње. Ја држим да је принципијално неправда учињена тој мањини. (Није.). Што каже г. министар финанцпја да ће они по каванама плаћати много више; јакажем да се не троши кафа само по каванама него се троши по кућама и фамилијама, где се троши са млеком заједно, и то су главни консумагори, а нису главни консуматори каване. И због тога ја кажем да је врло целисходно ово, што господа предлажу. Хоћете лп да порезујете извесне предмете, онда нађите начин, како ће то сви да сносе, нађите начпна како ће то да се учинп и ја онда нећу бити против; само учините праведно, учпните да сви сносимо подједнако, да тај терет на све нас подједнако пада а не да се меће на терет само једном извесном живљу, варошкоме; у чему је и поглавито мана овога члана. Михаило Веселиновић — Молим вас, гооподо, у овој тачци мени се чини да је нешго изостављено, а што је најглавније по моме мишљењу и што је у старом закону стајало то је кава пржена и туцана, а го је овде изостављено. Мени се чинп, да кад у трећој тачци стоји кафа сирова у зрну и љусци — онда бојим се, да се пржена и туцана кафа не уноси под именом сирове кафе, зато вас молим, да се дода и то, онако исто као што је и у старом закону. Молим 10 посланика да ме потпомогну. ( Потиомажу га.) Известилац — Код овакве прпмедбе немам разлога да је не примим. Доиста то у овои члану није предвиђено ; иа да не би било могућности да се изигра сам закон о трошарини, ја мислим, да би требало да се ово дода. Димитрије Димовић — Ја сам хтеојошда одговорпм госиодпну министру финансија гато он каже, да се не би могао сложити са мојим предлогом односно стопе од 50 динара. Разлоге госп. министра финансија да држави иотребује доста новаца, не спорим, али да се оваква размера узме много је, јер ће и иотрошња услед тог бити мања, а међутим шверцовање ће се умножити; с тога сам да буде овако по моме нредлогу за сад; а доцније, ако буде потребе, може се и повећати. Известилац — После онаквих разлога, које је изнео г. минпстар финансија, о овом предмету, ја не бих пмао много да додам; само хоћу да одговорим г. Димовићу на оно, што он наводи за свој разлог, да ће бити криумчарења због тога, што је ово велика стопа трошарине, и да ће се држава тиме ошгетити, и да се неће добитп онолико прихода, колико се очекује. За мене није тако јак разлог, да би са свпм гребало спустити стопу. Ја мислим, да тај разлог, може да буде само као нека опомена за надлежну власг, да она обрати већу пажњу властима при увозу иа пограничнпм местпма, те да се криумчарење снречи. Ако ли пак власти хоће лабаво да врше своју дужност на пограничним местима, биће криумчарења. па макар се плаћала и грога трогаарппа а не 10 динара. Што се тиче дакле криумчарења, не треба се бојати, ту су државне властн и њени органи, па нека се пази да се не криумчдри, и да се закон не изиграва. Што се саме потрошње тиче, да неће бпти толика, онда не треба нам бољи пример него тај гато имамо пред собом, монопол дувана, што му се год диже већа цена тнм је и потрогања већа. То је једна навика, да људи употребљују некн предмет, па било за динар внше или мање Стеван Д. Поповић — Господо, ли сви нојпмамо тешко стање нагаих финансија, и сви смо радп да му помогнемо. Питање је сад, да ли ће се овим иутем који се нредлаже постићи цељ или тај успех, који се очекује. Ако би доиста било неосновано то, да пгго се више трошарине ударп, да ће и приходи од ње бпти већи, онда би се наравно могло ићи даље и могло би се ударитп по 50 дин. на сто кпла каве и онда би приходи државни били већи. Али то не стоји. Познато је начело, да што је год какав предмет јевтинији, да се више и троши. Кад се више троши, и приходи од трошарине морају бити већи, но кад се којп артикал мање троши. Што г. известилац наводи за пример дував, да је ту дизана трошарина више н више, а да се ипак трошило онолико исто дувана колико и ранпје, мени се чини да баш није тако. Истина ја писам пушач и не могу из пскуства да тврднм, али сам слушао од пугаача да квалитет дувана пије за то бољи, а знам ово, да је руковођење монопола дувана тако изведеио, да је ту врло тешко криумчарење. Кријумчарење је веће вод онпх артикала, који се увозе преко Саве и Дунава, но ппоје на другим страпама. Сваки предмет трошарпне има да се цени, да ли служи као потреба сиротнијој класи. Спротнија класа тражи на разне начине себи олакпшце. Ја сам чуо да је и јуче ухваћен један чамац, пун шећера и кафе без газде. Г. Дпмовић има потпуно право у овоме погледу. Што год је дажбина већа, то је и већа опасност да се крпјумчарењем од стране свакога хоће да избегне. Јога мис.шм, да не треба подићм стопу за порезивање овога артикла, што је то предмет, који може као туцан и пржен да се фалсификује. И ако не могу да тврдим, да ли се кафа троши више у кући или по кафанама, на сваки начин у ирженој или туцапој кафи може да буде фалсификата, који може гакоднтп, и баш с тога што је то шкодљпво по здравље, ми треба да гледамо да та.ј артикал буде што мање оптерећен трошарином, како би се што чистији трогаио. Као што је г. Милићевић објаснио врло добро, да би захтев г. Днмовића донео штете а не користи државној каси, то ја не могу потпомоћи сам предлог г. Димовића, него само његову мисао. Кад је г. министар финансија нзјавио, да би могао смањпти ову трошарину на70 или 75 дин., онда ја узимам изјаву г. министра финансија као свој предлог и држим да би добро било, кад би се трошарина на кафу свелана75 дин. од 100 кгр. Ако би се за годипу дана ноказао резулгат неповољан, министар фипансија може предложити до године, да се та стопа повиси. Министар Финансија Мих. Вујић — Пошто ме је поштовани посланик г. Стева ухватио за реч, ја имам да одговорим. Ја нисам казао, да подносим тај предлог, него сам казао: „разумео бих тај предлог г. Димовића, кад би он ос-