Narodna skupština

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДА ИРЕТПДАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМНАРИЈА И СВЕ ИОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈВ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ: ЗА СРБИЈУ . 5 ДИНАРА ЗА СТРАНК ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРВБУЈЕ СЕКРЕТАР СКУНШТИНСКИ РАМЈ^О ПЕТРОВИЦ

1Б1РОТ 44

ПОНЕДЕЉАК 26 ЈУЛА 1893

ГОДИНА 1X1

35 САСТАНА^ 11 ј у л а 1803 у Београду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Паја ВуковиЉ СЕКРЕТАР, Милош Маркови^. (НАСТАНДК) (0 трошарини, Ранно Иетрокић). Пристајем уз жељу г. Аидре Ђорђевића: нева се сви обогаге, јер кад св» буду богати, онда ће и земља бити богата. Али но мојој памети није дивљаштво забрањнвати недозвољено богаћење; ја налазим да се нико ие сме богатити на рачун државе; ко хоКе онако да се богати како преноручује г. Андра, нека иде у дивљачку Африку. Тамо се онако богати. Вогаћење се у нас регулишс законима, конкуренција се уређује закоиима, и ко год хоће да се богати, ето му иоља конкурепције, па нека се богати. Пристајем уз назоре г. Андре: да је прва поквареност, кад се у земљи непоштују закони, присгајем да је друга иоквареност кад се законом наводе грађани на изнгравање закопа — али нека допусти г. Андра, да је највећа иоквареност, вад се иде иротив државе за личну своју корист, када се подкрада своја рођена отаџбина. С тога ћу ја са мпрном савешћу да гласам за овај члан с уверењем, да вршим своју дужност. Известидац Никодије Милетић — Дебата о овом члану 15-ом била Је и сувише дугачка, и нало је доста разлога, којп говоре у ирилог овога члана. Ја сматрам за дужност да напоменем гледиште, које је одбор пмао кад је претресао овај члан. Да не би било иребацивања, да одбор није довољно пажње покленпо овом члану, кад га је претресао, ја ћу у кратко да пређем разлоге, које смо ми у одбору имали, кад смо овај члаи претресали. Дакле, одбор је пмао у виду прво фпнансиско гледиште, да ли је овај члан са финансиског гледишта оправдан. Познато нам је наше финансиско стање, и кад се овим чланом 15 обезбеђује извесаи вишак у приходима, онда је са финанспског гледишта овај члан 15 оправдан. Према томе са свим отпада разлог г. Андре Таорђевића и г. Гарашанина, који тврде, да овај члаи 15 неће бити целисходан, јер неће бити отуда прихода, а и баш да буде каквог прихода, шта је то 100.000 динара. Дакле ови кажу, да је тај ириход од 1СЛ3.000 динара према нашим финансијама мали. Ја тврдим да и сума од 50.000 динара не треба да се изгубн из вида

па и мањи. Дакле са финансиског разлога оправдан је овај члан 15. ГОто се тиче повратне силе закона, одбор се руководио мишљу да неће бити повратне силе закона. 0 томе нема ни иомпсла и не може да се тврдп то, јер ово није закон нов, и он терегн оно, што затече за потрошњу, оно што је увезено. Само онда овај закон имао би повратне силе, кад би се тражнло да се наплати трошарина и на оно што је потрошено. Дакле, нисмо моглн ни да замислимо да ће овај закон имати повратне силе и зато смо мислпли да треба да остане овај члан 15. Што се тпче правилне примене овога закона, кад смо прстресали ово питање, ми смо пмалн у виду ово: ко је овде оштећсн и на кога се баца ова трошарина. Нп на ког другог него на потрошаче, нити смо могли да имамо у виду ни велико-нродавце ни мало-продавце, јер закон такве људе не иознаје, он зна државу, која тражп да се пзвесни предметп оптерете у корист њеие касе, и зна да ће ту трошарину платитп потрошачи, који троше. Дакле, на што онда иомињати то и мешатп велпко-иродавце п мало-продавце, па њих не удара се ни иара више, они се не штеге, него се то удара иа потрошаче. Али неки су казали, да се оии штете и тиме, што морају сад да иолажу држави новац. И то не стоји. Члаи 6 овога закона о томе је јасан; он каже да трошарина има иочек за 6 месеци, а артпкли, који се троше долазе у промет за три месеца. Дакле велико-продавци не само да не губе пшпта, него, шта више, оиидобијају олакшицом члана 6, тиме, што онп робу у обрт дају за 3 месеца, новац долази и са тим пстим државним новцем имају још три месеца луфта за подмиривање својих потреба. Дакле, и та је ствар са свим праведна, да апсолутно немају пикаквог терета, и ако би се одбацно овај члан 15, онда би се учинила милостиња извеснпм велико-купцима на штету свпју оннх других, јер би се тиме искључпла кукуренција за оне људе, који са малпм каппталом раде. С тога је одбор нашао да је овај члан 15 праведаи. Још имам да напоменем односио оног додатка г. Михајла Поповића и одиосно предлога г. Љубе Јокспмовпћа. Кад се у одбору гозорило о овим предлозима, није било никаквог предлога иаппсмено, него је учивена напомена у Скдпшгиии, да се учиии измена у том смислу, и услед тога у одбору је доиета редакција. Сад о тој редакцији би10 би излишно да говорим, јер прво ће бити на гласању предлог. Ја молим Скуиштпну да овај члан 15 у интересу т;ржаве прими. Потпрееедник — Оглашујем да је претрес свршен. Као што зиате, код члана 15 постоје два предлога: нрво је предлог г. 'Боке Брачинца, који предлаже да се члан 15 укиие, а други је предлог г. Љубе Јоксимовића. Дакле прво ћу ставити на гласање предлог г. Брачинца, који предлаже: „да се члан 15 закона о државној трошарини као непогребан укине".