Narodna skupština

37 САСТАНАК - 22 ЈУДА

СТРАНА 363

ЛесетБге 1903. Бапз 1е саз ои случају ако ви једна од обе аисипе Лез Леих Наи(;е8 Раг- стране уговорница не буде нз1Лез Соп1гас(;а111;ез п' аигаИ по- јавила дванаест месеца нре М&(5, (1оиге то18 ауап! 1а 6п с!о нстева онога рока своју намеру 1а сШе репос1е коп т(;еп1хоп да прекине уговор, он ће остасГ еп Јајге сеззег 1ез еД'е!;з, е11е ти у снази још за .једну годину <1етеигега оШ§а(;оп-е јиз^и' & дана од дана, кад га једна или 1' ехр1га10п <!' ипе аппее, а друга висока страна уговорнирагШ 1 с1и јоиг о^и Г ипе ои 1' ца откаже. аи(;ге Лез Наи1ез РагИез Соп1гас(;ап(;с8, 1' аига (1епопсее. Еп 1о1 (1е ^ио1 1ез Р1епЈро- У потврду тога дотични пу(.епНаи-е гезресиГз оп1 з^пе номоћници потписали су овај 1а ргезап1е СопуепИоп е(; у уговор и на њ ставнлп своје оп(; аррозе 1еигз сасће(;з. нечате. Га1(; 1\ Ве1§га(1е, еп с1ои1з1е Састављено у Београду у оп§та1. два примерка. 1е ' 8 "°, 1893. 3893. 10 Јт11е(; 10 Јула (У) Ап(1. ИЈкоШсћ (М. П ) Анд. Николи^ Ес1типсј п. V. Рапе. Едиунд Д. В. Фан МИШЛ.ЕЊЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА Гоеподину Министру народне нривреде Народној Окупштини Државнн Савет проучпо је сталии уговор о нријатељству н трговини између Краљевине Србије и Британског Дарства, који сте изволелп иослалн му писмом Вашим од 1 Јула 1893 годпне ИБр. 2916 — на је мишљења, да га треба прпмнтп. Саонштавајући Вам ово, госнодпне Министре, част мн је, и овом прнликом увернтн Вас о мом одлнчном поштовању. Бр. 2001 1 јула 1893 год Београд. Председник Државног Савега, П. Велимирови^ с. р. Потпредседник — Је лп вољна Скупштина, да се бпра нарочитн одбор за овај предлог, или, да се удути већ одређеном одбору, којн је прегледао сличне предлоге н. пр. опоме за уговор са Белгијом ? (Чује се : Нека тако буде). Усаајате ли се да упутимо томе одбору, којн проучава тргов. погодбу са Бзлгијом (Усваја се). Част ми је известити Скупштину, да је одбо.р финансискп нроучио неке предлоге, који су му унућени на нроучење. Тако, прво је нредлог о кредиту за катастрнрање земљшнта. Изволте чути извештај одборски. Секретар Л. Лазаревић. чита : ИЗВЕШТАЈ Финансисг^ог Одбора Народној Скупштини Финанспјскп одбор проучно је нредлог мпнпстра финансија да се из готовпне државне благајнпце може издати 370 хил.ада дннара зо нзмирење трошкова око катастарског премеравања Србпје. Добро уређење државних фннанспја условљено је тачним нознавањем стања у земљи у оиште. Колика је пак тегоба због нетачног нознавања земљишта, 'најбоље се видп из силнпх тужаба против порезивања земљишта. И при најбољој вољп да се неправнлности уклоне, за сад то још није могућно постићи, али ваља хитати да настане време, кад ће се поуздано земљпште знати. Наш закон о непосредној порези и сам иије задовољан садашњим знањем величине земљишта, те чл. 103 хоће, да се изврши катастарско нремеравање. Да бп се могао отиочети иремер Народна Скушптпна је 20 марта 1891 донела нотребно

одобрење. Али носао ваља наставити и убрзати, те је с тога мпнистар и учинно Народној Скупштини овај предлог. Увиђајући корист од бржег нзвршења катастарског премера Србнје и за правплно порезивање и за уређење приватних одиоса поједпног иоседиика, финансијски одбор има част предложитп Народној Скуиштини, да министров нредлог прими. 21 Јула 1893 год. у Београду. Нредседник одбора, К. С. Таушановић. Известилац, М. Марковић Чланови: Ђока Ж. Врачинац, Арса М. Дреновац, Ђ. Мидијашевић, Андр. В. Парађанин, Р. С. Поповић, П. Поповић.. Потпредседник — Предлог овај пггампат је н раздат г. г. иосланнцима а нсто тако и извештај одборски, и може се ставнти иа дневни ред за сутра. Усваја ли Скушитина, да се то сутра изнесе па дневни ред ? (Усваја). Изволте чути извештај одбора о предлогу за досељење и насељење Црногораца. Секретар чита: ИЗВЕШТАЈ ФинансисЈ^ог Одбора Народној Скупштини Финансиски Одбор проучио је предлог господпна мннистра народне нривреде, да се може на терет државне готовине, за ову 1893 годину, утрошнти (10.000) десет хиљада динара на досељење п насељење неколико црпогорских породица. Одбору је познато, да исељавања наше браће Црногораца бивају једино због кршевптог и неплодног земљишта миле им домовине, као и то, да смо ми у Краљевини Србији најпозванији, да им у њиховим неприликама будемо братски на руци. С тога је одбору част предложити Народпој Скупштини, да изволн решнти : „Одобрава се министру народне прпвреде, да на терет државне гоЈОвине, за ову 1893 год., може утрошитн (10.000) десет пљада динара на досељење и иасељење неколико црногорскпх нородица, на утрошену суму показати у рачуннма расхода за ову годииу." 21 јула 1893 год. Београд. Председник, К. С. Таушановић. Известилац, Ђ. Милијашевић. Члаиови: Ђока Ж. Брачинац, Р. С. Поповић, Арса М. Дреновац, Андра В. Парађанин, М. Марковић, П. Поповић. Потпредседник — И овај нредлог може доћи сутра на дневнн ред. Уеваја ли Скушптина, да овај предлог дође сутра иа дневни ред ? (Усваја). Изволте чути извештај одбора о накнадпом кредиту за храну притвореника код исљедних судија. Секретар чита: ИЗВЕШТАЈ Одбора ФинансиСЈ^ог Народној Скупштини Фииансијски Одбор размотрио је предлог мипистра правде о накнадиом кредпту од 15.000 динара за 1892. колико је внше утрошено на храну прптвореника код истражних судија.