Narodna skupština

СТРАНА 376

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Потпредседник — И овпј предлог може доћи сутра на дневни ред. Успаја ли Скупштнна ? (Усваја). На реду је још један извешгај одбора фииавснског. Заступник известиоца чпта: ИЗВЕШТАЈ Финансис^ог Одбора Народној Скупштини Фпнансијскп Одбор проучпо је предлог минпстра фппансија, да се Клефпшу п Шеусу, прерађивачпма свињетине, нрода за 15.000 дпнара државно добро, зграда и земљнште старе поште у В. Плани. Налазн га врло оиравдана, те је Одбору част, предложнтн Народпој Скупштпнн, да мпнистров предлог прими, како је и предложен. 22 јула 1893 год. у Београду. Председник фпнанспјског Одбора, К. С. Таушановић Известнлац, М. Марковић Чланови : Р. С. Поповић, Арса М. Дреновац, Ђ. Милијашевић, Ђ. Ж. Врачинац, Андр. В. Парађанин, П. Поповић. . Потпредседник — И овај предлог може доћи сутра на дневнп ред. Усваја ли Скупштина ? (Усваја). На реду је такође извенггај одбора фнпанспског. Заступник известиоца чига : ИЗВЕШТАЈ Финансис^ог Одбора Народној Скупштини Финанспјски Одбор прегресао је предлог мннпстра народне нрпвреде о ослобођавању увозне парине на вупу Браћп Минх за њпхову фабрпку вуненпх израђевпна за време трајања иређаите опште царинске тарнфе, дакле, од 2 априла 1892 па до стунања у жнвот садашње. Нашло се, да је пред лог са свнм оправдан п нотпуно справедљив, с тога Одбор предлаже Народној Скунштннп, да га прпми. 22 јула 1893 год. У Београду. Председник финансијског Одбора, К. С. Таушановић Известилац, М. Марковић Члановп: Ђока Ж. Брачинац, Андр. В. Парађанин, Р. С. Поповић, Ђ. Милијашевић, Арса М. Дреновац, II. Поповић. Потпредседник — Претрес овога предлога можо доћп сутра па дневнн ред. Усваја ли Скунштнпа ? (Усваја). Сад прелазпмо па дневни ред. На дневном је реду нрви прегрес пзвештаја одбора фпнансиског о катастарском премеравању Србије. Заступник известиоца чита: иредлог (ст. 131), и извештај одборскн (ст 363). Драгомир Рајовић — Мени се чннп, да овај начин предлагања, којп је сад учињен од страпе г. мпнистра, ни мало неће постићи ону сврху, која се хоће. Ово поглавито с тога, што овако рађење у малом ни најмање неће дати онаЈ резултат, који се тражи. Сама ситуација земљишта мењаће се у току времена, п то, што ће се потрошптп, докле све буде свршено; то неће бптп меродавно и стално; н опет би се морало

прнстунитп вовом катастрпрању, док се све уради, јер је мала свога, која се сад тражп, нрема томе, гата греба да се уради. Наше финанспске нрнлнке такве су, да се то не може да изврши брзо у тако кратком времену, и како је то нужно. Ту пе може да се и.ма права ситуација земљишта наше отаџбине, и с тога ја држим, да је далеко целисходније, а пеће државу коштатп ништа илп ако је кошта, то ће пасти на терет оних, чије се имање иремерава. То ,је начин, који се у Америци употребљава. Тоје „1ћогаз". По том закону сопственици нмања имају дужност, да у извесиом времену направе премер и план свога имања, то се утврди н онда се јамствује о својпнп. То је Једаи начпн, којп се показао као врло целпсходан, врло корпстан а међу гпм, мпого лакши за државу. и ја држнм, кад год може држава да се не меша у оие ствари, које су махом економне природе, оида је боље, да се она у то п не меша. Оиа има достј чисто државнпх послова, чисто административних послова и само ако може њих да обавља корисно по народ, то је довољно, да никако пе меће на себе онај терет, за који није нозванп ; онај терет, који се у другим земљама на други начин, корпснпје, нодмпрује. С тога ја мпслим, да би овај предлог г. министра требао да отпадне, а да се г, министар умоли, да саобразно томе американском закону „Шогаз" начинп нов предлог, и да се на тај начин утврди ситуација земље и учврсти својпна наше отаџбпне. Тома Бојичић — Кагастарско нремеравање земљигага врши се на основу постојећпх закона, и разлог г. Рајовића не треба да има места тим пре, што ми знамо, да иремерај вање ових земљигата врше онп људп, који до данас нпсу иримилн плату, а нису је примили за то, пгго је исцрпен кредпт, | који је раннје одобрен. Сад је у том послу морало да се застане, и ја мислим, да Скуиштппа треба да одобрп предложенп кредпт, који нам је поднесен, те да се на основу постојећег закона продужи даљи рад. Да ли ће доцније требати већа или мања цифра, то се оставља увиђавности министровој, према послу, који се врши, а ово сад треба иримити. Потпредседник — Понгго нпко вигае не тражи реч, то оглашујем, да је претрес овога предлога у начелу свршен. Стављам на гласање: Ео је за то, да се овај предлог у начелу нрпма, нека седи; ко је прогпв, нек устане? (ВеЛина седи). — Оглашујем, да је Скупштпна усвојила овај предлог у начелу. Сад прпступамо претресу поједпних тачака. Известилац М. Марковић прочита чл. I (стр. 131.) Потпредседник — Стављам на гласање: ко је за то, да се прочитани члан приии, тај нека седи; а ко је противан нека устане? ( Сви седе.) — Објављујем, даје Скупнггина усвојила чл. I. Известилац М. Марковић прочита члан П. (Иста страна.) Потпредседник — Ко је за то, да се примп прочитани члан, тај нека седи; а ко је противан, нека устане ? (Сви седе.) — Објављујем да је Скупштииа усвојила чл. II. Известилац прочита чл. III (Иста страна.) Потпредседник — Ко је за то, да се прочитани члан ирими, гај нека седи а ко је противан нека устане? ( Сви седе.) — Објављујем, да је Скупгатина усвојила чл. III и тиме је свршен кредиг на премеравање земљишта.На реду је кредит на досељење и насељење неколиких црногорских породпца. Изволге чути извесгиоца. Известилац М. Марковић прочига иредлог г. министра иародне привреде (стр. 164.) а за тим прочпта извештај финанспског одбора о том нредлогу (стр. 364.) (Настапиће се)

Одговорни уредиик РаНКО ПетрОВИ&