Narodna skupština

АРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТНЛАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ П01ПТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРВИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАПЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАМЈ^О ПЕТРОВИЦ

БЗРОЈ" 51

ОУБОТА 31 ЈУ1А 1893

ГОДИНА III

39 САСТАНА^ 24 јула 189 3 у Београду НРЕДСЕДАВАЛИ НАИЗМЕПЦЕ НОТПРЕ ЈСЕДНИЦИ I Димитрије Кати& И Паја Вукови^. СЕКРЕТАР, Милош Маркови^ (НАСТАПАК) (0 привр. прирезу, Мих. Вујић). Ја вас пигам, да ли тих 6 милиона дефидита, кад се разделе на то време од 1887 године иа на овамо, не оправдавају све оне зајмове, који су учињенн. И сам г. Вукашин Петровнћ лане, кад је бпо члан комнснје у изјави, коју је штампао, признао је, да је нод напродњачком владом био дефацит 6 лплнона дпнара. Дефпцит од 6 милиона на буџет од 40 милиона, какав је 1887 године нредат од нанредњачке владе, преставља дефпдит од блпзу 14°| 0 , дакле, нанредњачка владавина предала је својим насљеднидпма дефпцпт од 14°| 0 годишње. Тај дефпцит требало је збрисати, требало га Је смањити. И ја смем да кажем : да све владе од онога доба у фпнансиском погледу. имале су ту мисију, да те изворе задужења, који су у дефициту, смање плн са свим унпште. То је п чнњено п сада тај дефидит, који је затечен, и који признају п самп напредњацп у 14°ј 0 , у 1891 годпнп је сведен на 1 1 1 2 °| ! Ја вас питам, господо, није ли то знатно побољшано стање? И да лп се и шта се могло више учпнити за неколико годпна, шта се могло више тражити од обичне људске снаге, него да се повраћајем најважнијих прихода државних, уређењем п преустројством њиховим, дефицит од 14°| 0 (а то су, господо, факта, а факта су врло сувопарна, али и не изменима) да се тај дефицит сведе на 1 1 | 2 0 | 0 ?! Да не би бпло такво мишљење овде као да је то на случајним каквим приходима основано, а да је у самој ствари и те године бпо већп дефицит, да се не би мислило, да је у томе помогла нокупљена дореза из нрошле године, ја молим Народну Скупштпну, као и г. Вукагаина Петровића, да чују неколпко речп радп објашњења. Ја мислим, да ће и он знати и да ће се сетити, од куд то долазп сада, да мн морамо у буџет да ставимо још 5,000.000 дин. од покупљене порезе прошле годпне.

То чинимо за то, што се порез за лрво полгође почиње наплаћивати тек концем јуна месеца, а тек до конца годпне, ако се стигне са наплатом, а порез пак за друго полгође почиње се наплаћпвати тек прп крају децембра. И за то, господо, што се дорез почиње наплаћивати тек при крају годпне илн нолгођа, за то се и тај порески приход мора ставпти увек у приходе друге годпне. Алп кад будемо могли, да пзменимо иатп порески закон, те да наплаћујемо порезу месечно или бар тромесечно, онда кад постане тај начин купљења порезе, и држава ће моћи пзмпрптп своја примања у тој години, и онда ће и то бити упрошћено, и онда неће се ништа пренашати у идућу годину. Докле се пак год овај начин купљења порезе не измени, остаће увек овако, као што се сад ради. Ви свп знате, како се поступа са порезом, и како је било 1891 године, а све ће тако остати, докле год буде овај стари систем наплаћивања порезе. Ви се сећате, господо, кад је тада било речи о тој порези, да су вође пз опозндије говориле: како је ово једна цифра, којом мпнисир финансија хоће да прпкрије дефпцититд., међу тим, видите и сами да је то један приход, који се мора ставптп, ;ер он нпје уображен, већ прави прпход. Толико сам, господо, сматрао за дужпост, да учипим псправку на говор г. Гарашанпна, да са псплатом нрпвре меног дуга од 1888 год. нпје уклоњен и дефицпт, нитп се он иак могао једипм махом руке избрисати, него је требало неколико година да прођу, док се дефицпт од 14°| 0 , сведе на Даље је напоменуо г. Гарашанин, да је један део од овога зајма употребљен на друге ствари. То све, господо, имате у пзвештају, на пгго је шта употребљено. А то је, разуме се по себи, уиотребљено за то, што су настале невоље фпнансиске, које смо ми наследили, а за тим су стигле и нове невоље, а које су опет последиде оних старпх, наслеђенпх невоља, те су се морале на ма којп начип отклањати. Г. Гарашанин, говорећи опет у прилог теорије о нереду и нераду, поменуо је, како је фузиона влада (у којој сам ја био министар финансија), вотирала неки кредпт од 5 до 6 стотина хиљада дин. ни, то, да се пречпсте чиновници. Ја се не сећам колика је управо била та цифра, али знам, да је тако морало да буде. Молим вас, размислите и сами: је ли само могуће то, да се при промени политичкој задржи цео апарат чпновнпчки, који се затекао од друге политичке партије, која је толико година земљом владала? То је немогуће исто тако, као год што је било немогуће оставитп и целу администрацпју и цео апарат чиновнички, који се затекао до 1 априла. И за то је тај кредит бпо исцрпљен, а тај апаратчиновничкп, то је чисто партискп апарат, и чим једна партија дође на управу, она не може да трпн чпновништво друге партије, већ изменп део анарат државни. Ја истина сажал^вв^""^"-

што је то код нас тако, што имамо тако рећи три вој^ј^ј&р-

тијске, које се боре, и чим дође једна, одмах доводи/ододјфШ'