Narodna skupština

НЈРОДНА

УПШТИНА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

НЈЛАЛИ СВАК11 ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУ ПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЛ>ЕВСКА ДРЖАВНЛ 1ИТАМНАРИ ЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ I ЗА СРБИЈУ 5 Д1ШАРА ЗА СТРАИЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАГШ1Е

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАН^О ПЕТРОВИТ\

ГБГРОСГ 55

ПЕТАК 6 АВГУОТА 1893

ГОДИНА III

41 САСТАНАК '27 јула Ш>:{ у Веог]>аду 11РЕДСЕДАВАО ПОТИРЕДСЕ МШК, Димитрије Кати! СЕКРЕГАР, Алекса Ратарац (НАСТАВЛК) (0 повластнци, Мииху Ник. Мнлетић). Ну, где је повластичар у праву м у ко.пшо се његоио право према иовластици иростпре, у онолико треба држава да га иотиомаже п да га штитп. Алп овде, где ои иема прдва и где то нраво ие може он да добије ио закону, ја мнслпл, да држава треба да стоји на оном зелљшпту, и да тражн оно, што је по завону повластичар дужан да ради. Каиав је случај са увознои царииом на вуну, која се овде тражи? По моме уверењу, никаквог ослонца законског нема, да се овај издатак учинп на штету државне касе а у црилог фабрикаита Минха, .јер у иродужењу повластице није случајно изостала вуиа, оиа је могла бити иредвпђена, као тто су иредвиђене и друге ствари и артикли, које он троши за стоју уиотребу у фабрицм. па и сви деловн машиаски, воји ће му требаги доцније за разграшавање своје фаОричие индустрије. Тај закон, дозволите ми, да вам прочитам, па ћете видети да то ннје случајност, што је вуна изостала, него да се ту морало нешто друго имати у виду, кад је вуна нзостала, а то је ио мом мишљељу, да не дозвољавамо толико јак увоз вуие са стране оиог квалптета, који ми имамо у нашој земљп, а тиме пак шта да учинимо? Да учпнимо иобољшање цене наше спровине, која се овде налазн, те тиме да иотпомогиемо опу грану наше домаће нривреде а то је грану сточарства. Дакле, завон је мислпм, имао то у виду, а и цнљ самог тог подузећа треба да буде тај да се тим иде индустрији на помоћ, тој грани, која се троши у тој индустпјп. Чл. 1 тог закона гласи овако: „Општа царинска тарифа, која је овде приложена, дели се на увозну и извозну тарифу. „Увозна тарифа одређује царпну, која се пма плаћатп на, еспапе, што се из страних земаља увозе у Србпју. „Извозна тарифа пак, одређује царину, која се има плаћатп на еспапе, што се из Србије за стране земље извозе. „На еснапе, који се из једне стране дружаве у другу иреко Србије провозе, не плаћа се никаква царина."

Дакле продужује се рок за слободан увоз нпже имеиованим предметима. То значи, да ти предмети треба да буду побројани и доиста чл. 2 побројао је ге предмете и он је јасно казао, који су ти иредмети. Он гласи овако: „Где у увозној тарифи који предмет не би био таксиран, пити од царине изречно ослобођен, министар фпнансије уврстпће га под ону таксу и ону групу тарпфе, којима он по своме роду, својству и односно приближној вредностп, ирипада, што ће се и у званичиим новинама објављивати." Дакле, овај је члан определио све оне артикле, који су њему неопходно потребни за његову радњу и развијање ове пндустрије. Међутим вуна је овде изостала, а зашто то ? Изостала је за то, што тај артикал имамо у самој нашој земљи, ту може она /I а се троти. Говори се с погледом на повластицу и раннји уговор. који је држава имала, са повластичаром, односно иабављања чоје за војску, како је у неколико обвезан да троши страну вуну, а то је вуну бољег квалитета, вуну за финију израду. 11а лено, госиодо, новластичар није снречен да обавезу испуни, питп га ко терети царипом на овај предмет. Јер у чл. 2 прочитаног закопа ^озваљава му се да увози камгар и свилу, камгар је нарочита врста фпнпје стране вуне спремљене за прерађевине. Па кад се то законом признаје само за фпнију вуну, која се од њега тражи, онда, од куд може, да увози и другу вуну онога квалитета, кога ми имамо у земљи и од куд да погиче овај предлог, да му се на ту вуну да слободна царина. Вели се још у овоме предлогу, да онда није постојала оншта царниска тарпфа. Па лепо, господо, у току рада Народног Представншптва показала се потреба, да се из финансиских и других државних разлога, који су диктовали Народном Представниттву донесе други закон ија мислпм, да је законодавство правилно решило, што је тпм законом о оиштој царинској тарифи обухватило и вуну, коју ми у нашој земљи пмамо. По том закону дужпи су бплп свп да се покоравају, па је дужан био и сам Мпнх, и за то му је држава ту царину доцније обсиговала, кад му је исплаћивала пзвесне рачуне. И као што је то нанлаћивано од Минха, тако је исто наплаћивано и од других. Сад се међутим тражп, да му се то поклони, оно, што је на основу постојећег закона дужан бпо да плати. Та сума, коју он плаћа нпје мања од 60.900 динара. И кад је та наплата оправдана и са законског гледишта, кад је тај приход дошао по закону о општој царинској тарифи а и са гледигата повластице, коју је он имао, онда ја мислим нема разлога да му се тај поклон чини. Овим се каже да не треба да му правимо сметње. Па зар се овим сметња чини? Па зар не би била неправда, кад би њему држава дала повластице на неке артикле а другпма не? Онда би имали исто право и осталп, да траже од државе, да им се врати из државне благајне све оно, што им је наплаћено при увозу. Ја мислим, да не може бити збора, да сви они, који су сем Минха имали увоза вуне, да не би