Narodna skupština

СТРАНА 452

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

силу закона. Не може се овде расправљати то питање, да ли је распис овог бившег министра имао силу закона, вад се у напред признаје, да су и расписи ранијих министара пмали силу, закона, него питаве је овде у томе, да ли је потоњим расписом потрта важност пређашњег расписа, и да ли је тај потоњи расиис могао имати повратну силу закона, те да потре и сву радњу засновану на једном таквом истом распису по важности својој законско, и да за министра једног не важи оно, што је његов претходник решпо, ч. ј. да ослободи именовану фирму од изречене казне. У томе лежи тежиште овога питања, и мени се чини, да на томе основу треба поставити интерпелацију, па ће онда и судовп наћи да је министар крпв, само ако је у псто време и ова изречена осуда већ постала била извршном. Ако ли интерпелација остане на томе основу, зашто је ослобођена фирма трошарпне по новом распису, судовп ће казати да до министра нема кривпце. Тежиште је питања у томе, зашто је министар потоњпм расписом потро важност ранијег расппса и дао му повратну силу, а ова интерпелација овако поднесена и у овОм правцу нема свог оправдања и преко исте треба прећи на прост дпевни ред. Тома Бојичић — Господо, из ове интерпелације види се, да избија оно, што Скупштина не треба олако да нређе. Питање је у томе, који је расиис имао своју важност, да ли онај распис, којп су радикални мпнпстри издалп илн онај, што га је под зимушњом либералном владом издао министар финансија. Ја држим, господо, да бившн министар финансија није могао својпм расписом да потре распис свога претход ника, који је на основу закона издат. И ако се бив. минпстар финансија тим својим расписом заклања за правнички одбор, очито вири из тог расписа једна злоупотреба,, јер је државна каса огатећена са близу 24.000, а за то мора неко да одговара. Ја мислим, да је интерпелацпју требало поднети у другом смпслу, да се наплати та сума, са којом је држава оштећена, од бившег министра; да се стави у дужност државном нравобраниоцу, да он поднесе тужбу против бившег министра, да се државн та штета накнади. Ја мислим, да Скупштина не треба да олако остави ту ствар и ја бих молио Скупшгпну, да се поводом поднесене интерпелације усвоји мотивација: да се та ствар преда редовном суду, па да он ствар извиди и осуди ио закону бив. министра, да нлати што је намерно оштетио државу својпм расписом. Милош Богдановић. — Поводом претреса о овој интерпелацијп, мени се чини, да овде пред Скушптином стојп једно тумачење закона о трошарпни. Из одговора г. мннистра, ми видимо, да је и по распису његовом, кад је бно мпннстар и по распису његовог носледника — Пашића, наплаћнваиа трошарина на слану рибу. Сад долази један трећи миннстар, издаје један распис, противан обама нређе издатим, и којима се шта вшпе потире закон о трошарини. Овде јс просто нитање једно о штетп државној у суми преко 23.000 динара, које за наплату увезене јегуље без наплаћене трошарине, које оне ослобођене вазне. Овде је дакле, питање тумачења закона н Скупштпна треба да нротумачи, који су од ових расписа, на закону основани. Ако Скупштина нађе да су ранији расписи г. г. Вујића и Пашића на закону основани, онди, разуме се, да је овај иоследњи распнс бив. министра противан закону. Једном мннистру не може се дати неогранпчено право, да расписује како он хоће поједине раснпсе. А&о је минисгар имао нраво да на основу закона о трошаринн изда.је расписе, циљ је и Устава и закона, да његов распис буде пздат на основу закона, а не да га он издаје по својој вољи и да њим »потире закон на задовољство појединаца а на штету државну. Према томе, ја налазим, да је распис бив. министра противан закону, за то, што у закону стоји, да се трошарана нанлаћује на слану рибу 1 динар од 100 кила, у опште тим пре, што је доказано да се јегуља на неколико места и у нашој иоловпни реке Дунава хватала. Дакле, расписом својим бив. мииистар финансија повредио је закон и том повредом оштетпо државу, те је за то крив и ја сам за то да се судским путем тражи накнада од минпстра, за суму коликом је држава олтећена услед овог расписа министровог. Ја сам и у споразуму с г. ин-

терпелантом сатавио другу једну мотнвацију за прелаз на дневнп ред и она има гласати овако: „Пошто се из ове радње министра финансија види, да његов расггис није имао основе з^конске, то Народна Скупштина одлучује да се одговорни министар фпнансија оптужи за иакнаду штете држави. Ова одлука има се послати истражпоме одбору који извиђа и друге нротив законе радње истога министра". Ја бих молио 10 посланива да ме помогну. — (Потиомажу га). Драгомир Рајовић — Оћу прво да говорим односно онога навода, који је г. Арса Дреновац навео, што се тиче двадесет хиљада динара. Мени се чпнп, да се овде мешају два разна питања. Овако помешана пптања не могу добити никада једно решење по тој ствари, већ морају да се одвоје и тек онда може биги правплна регаења. Односно ове суме од 3800 дин. ја држнм, да не може бити никога, који може ма шта му драго да уради игго против министра. Један је министар, на основу постојећег овлашћења"у закону, дао једно толковање закону ; тако исто други један министар дао је опет, на основу тог повлашћеи.а, друго једно толковање закона, обојица су пмали права на то цо закону. Ако ви сад мислите, да имате права да оптужите бввшег министра због тога, онда тако исто могу и либерали кад дођу да оптуже вашег министра за оно што је он радио. Мени се не тиче ни Јанко ни Марко, већ говорпм онако, како је у ствари. Друго је питање ово од 20.000 дин. што је Арса покренуо. Због тога ја држим, да ако би се по предлогу поп Марка учинило, т. ј. ако би се интерпелација свела на питање односно ових 20.000 динара, ствар би се на сасвим друго земљиште свела. Ако је министар финансија једну свргаену ствар реметио доцније на основу доцнијег расписа, онда има некоректпости. Сви нови мннистри на тај начин могли би да ионигате оно, што су раније мпнистри урадили. Али интерпелација овака какваје ова била, ја држим, да нема места због тога, што је то мпнпстар имао права, као п сви другп гато су имали црава, да донесу толковање, пошто су законом за то овлашћени. Но ако оће да се оцени рад министра финанспја, односно оних 20.000 динара осуде због кријумчарења, то треба најпре да се зна, је ли била ова ствар дефинитивно свргаена, и ако није, онда је могао г. министар да примени свој распис. С тога, ја држим, да треба прећи преко инторпелације на прости дневни ред. Министар Финансија М. Вујић — Ја ћу да кажем неколико речи ради објагањења. Ја морам да кажем, да се не би заплела та ствар прво ово, да био ио овом питању о другој ствари требало донети и засебну интерпелацију. Она се апсолутно не дотиче оне стварп. Ми улазимо у питање, о коме се можемо разговарати ван овог поштованог дома, а кад би говорили о овој сгвари, је лп свршена, пре или у току, и је ли она свршена или не свршена то не сгојп у вези са овом интерпелацијом. Интериелација се тиче овог случаја, и ја вас молим да се на овом случају задржимо и да се држпмо сгрого реда по пословнику. Ја нећу више узимати реч да говорим о томе и да понављам али сматрам, да би такав прелазак са таквом мотивацијом био незгодан п да не би одговарао самој ствари. Доиста у закону је овлашћен г. министар, али не за то, што рече поштовани поп Марко, што се то хтело да да министру, него за то, што закон није могао да поброји све могуће сорте риба. Такав је дакле случај јегуља. Појавиле су се н. пр. јегуље око Видина, а и на нашој обалн око Земуна у Дунаву, и ми смо имали услед тога право да наплатимо на ту рибу трошарину, а да се не вређа уговор наш са АустроУгарском. Аустрија је знала за тај факт и није протествовала, и ми смо на тај начин имали ослонца у уговору да наплаћујемо трогаарину. Сад догаао је други распис, који се опет ослања на закон. И сад би требало испитатп, јели доиста било јегуља у Дунаву и у том случају министар би могао да се брани тим, да он не зна, да је било јегуља на српској обали и да т &ме оправда свој распис. Јер закон, који је постојао у оно време о трошарини, везивао нас је у том погледу према суседној