Narodna skupština

СТРАНА 454

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

нистар правде наредио је, те је један број осуђеника одсељен у Добричево. За извршење тога, потребна је била једна сума новаца за већн броЈ стражара. Тадашњи зшнистар иредложпо је министарском Савету, да му одобри ту суму од три хиљаде дпнара, и министарски Савет му је одобрпо. Ја, кад сам до шао, затекао сам таково решење мпнистарског Савета, којнм је било у исто доба наређено; да се одмах идућој Скупштини поднесе на одобрење тај издатак у означеиој суми — што сам ја и учинио. Од времена, кад сам ја тај предлог поднео Скупштини, ја сам сазнао да ствар стоји тако, да нема потребе, да Скупштина о томе решава. Зарад осуђеника, који су послани у Добричево, збиља је одређено 18 нових чувара, али, у извештаЈу, којн имам од надлежних лица, на плату тих новпх стражара, нпје утрошено пз овог кредита од 3000 дииара, него потрошено је 2241-92 дпнара, из опште буџетске суме, која је предвиђена буџетом од 1892 године. Дакле, та сума од 3000 динара нпје утрошена, па није имала ни иотребе да се утроши, јер се издатак за нове сгражаре иодииривао пз позиције ранкје буџетом одређене. Сто јећи пред таковим стењем стчарп, иредлажем: да, се ово иитање скине са дневног реда. (Чује се: ирима ее, врло добро). Потпредеедник — Ношто је г. мииистар правде повукао предлог, онда о њему даље не може битп говора. На реду је одговор г. министра народне привреде на питање г. Милана Милићевпћа. Министар Народне Привреде Раша Милошевић - Милан Милићевић народни посланик, питао ме је : да ли сам што урадио преко г. мшшстра иностраних иослова код аустро-угарске владе, да она са своје стране, а ми са наше стране отворимо станицу ветеринарску у Малом Зворнику, п ја могу да га известим о томе ово: Г. министар пностраиих послова учинио је корак код аустријске владе, али још нпкакав одговор нисам добио. Кад будем добио одговор, а ако буде нозптиван, пово.ћан но нас, Ј 'а ћу га обзнанити свима, ако пак буде негатинаи, неиовољан, ја ћу о томе известити г. Милићевића. М. Милићевић — Ја сам задовољан са одговором г. минпстра, и ја се надам, да г. министар, неће пожалити труда, да ову ствар уреди каква је била и пре трговннског уговора. Потпредседник — Претрес о овом питању сматра се као свршеа. На реду је одговор г. министра на иитерпелацију г. г Боке Владића. Министар привреде Раша Милошевић — Г. 'Бока Влади1ц народни иосланпк за варош Неготин, унутио је интерпелацију ■ на мене, чија се садржина своди на ова три иитан.а: „Како мисли г. министар сложити еснафе, који постоје на основу еснафске уредбе, и заиатлијског савеза и удружења, који су мимо еспафске уредбе постали, на основу закона о удружењу и зборовима." На ово иитање имам час да одговорим г. посланику то: да су еснафска уређења, еснафска, засебна, она су основана на закону о еснафској уредби и у колико се ствар буде тицала тих одредаба, у толико ћу на њпх да примењујем закон о еснафској уредби. А удружења, која имају за цељ привредии задатак, основана су на закону о зборовима н удружењима; разуме се, да ћу с овнм удружоњима иоступати по закону о удруженшма. У целој овој ствари два су питања: једно је еснаф, а друго је какво привредно удружење, и где год се какво нитање буде тицало еснафских уредаба, нримењиваћу закон о еснафској уредби, а где год се буде тицало њихових грађанских права, њиховог права на удруживање, па ма то било и ради постигнућа привредних циљева, ја ћу на то да нримењујем закон о зборовима. А кад какво питање има ма какве везе са законом о еснафској уредби и законом о удружењима, те да су једне и друге природе, ја ћу таква питања да расправљам према закону, према коме хреба такво питање ренгавати. Друго питање:

„Мисли ли г. Министар дозволити, да се и даље не врши еснафска уредба, или управо, сматра ли г. министар, да она у опште иостоји, и да ли се још когод по њој управља." Ја сматрам, да еснафске уредбе још постоје и дан дањи; све шго се ради у занатима, ради се на основу те еснафске уредбе. Има неколико њених одредаба, које се косе са трговинским уговором, пошто је и то једпа врста закона, и то међународног, која је постала доцније од есвафске уредбе. У толико, у колико се косн еснафска уредба са трговинским уговором, у толико само могу одступати од одредаба еспафске уредбе, али све, што се не коси са трговинским уговором, а предвиђено је еснафском уредбом, све то расправљам ио закону о еснафској уредби. Треће нитање: „Какве намере има г. Министар, односно заборављеног предлога законског о радњамл, који је у своје време занимао занатлпје, и чије тражење само показује, колико се погрешило, што се није вршила еснафска уредба у свему, него је пуштено, да дође до садашњег нереда међу занатима и еснафима, који ће се неред тешко поправити п будућим закоиом о радњама, а то је нова сведоџба, што увек наступа, кад се законп не врше. Жалост је овде у толико већа. што је томе нехату постао жртва цео занатлискн ред, посрнувши у својој спреми н способносги, као и у материјалном благостању, идући на сусрет да буде туђ измећар, или да узме нросјачки штап у руке." На ово питање одговарам: да ћу изнети идуће Скупштиае закон, у коме ће се изаети организација нашег рада, у који ће доћи и занати и индустрија, али, да ли ћу усвојиги закон о радњама, који је спреман, Ј 'а не могу обећавати, на против кажем, да ћу поднети Народпој Скупштини такав закон о уређењу наших заната, који ја сматрам да одговара мојим назорпма и нривредним потребама наше земље. Али, предлог законски, који је некад био предмет јавне дискусије, неће за мене бити обавезан. И колико се буде слагао с мојим назорима и нрпвреднпм потребама парода, у толико ћу се њиме корисгпти. То је што сам пмао да кажем по овој интерпелацији. Ђока Владић — Уредба еснафска постоји од кад је написана и она је оглашена као закон. Те уредбе еснафске нису никад могле да се одрже и за то ја сматрам, да су у неколико криви сами мајстори, али највећа је грешка у томе, што је сама власт полициска ишла против уредбе еснафске: сви мајстори, кад год сутражпли помоћ од полициске власти да буду заштпћени, били су одбиЈ 'ени, па за то се ни уредба еснафска није врпшла. Г. мпннстар каже, да ово удружење еснафско има права на основу закона о удружењу. У удружење занатлиско спадају радници, који су одвојени од мајстора, мајстори опет не могу да се сложе са радницима, јер радници тврде једно, а прави маЈ 'стори друго. Уредба еснафска искључиво говорп, како треба да се мајстори понашају, мајстору је дато право мајсторско и не може датражи нп внше ни мање, него што му уредба даје, а тако исто и калфа, радник. Дакле, овде је одвојено: одвајају се калфе и образују удружења, која имају своја правила, а мин. привреде то не одобрава. То се већ коси са законом и мн не можемо да имамо Ш1 мајстора добрих ни калфн пи шегрта: калфе траже једно а мајсторп друго, јер закон и хоће да се извршује уредба еснафска. Онда се из тога изводи: калфама се дхје једно а мајсторима се не даје право, које ностоји као еснафска уредба. Уредба еснафска каже, да мора сваки мајстор да ноложи ис пит, ту се већ пропунгга нреко тога, а то би било самовлашће. С тога треба узети у обзир да та уредба постоји, само треба да се врши. Дакле, у опште се састоји иогрешка, што се та еснаЉска уредба не врпш као што треба, те н та удружења постоје против удружења еснафскпх. Дакле, ако хоћемо да и даље постоји уредба еснафска, као !11то је и постојала, а ја је сматрам као и сваки други закон, онда ја молим г. министра, да он уредбу еснафску узме у ономе виду, као што тоијесте и да саме власти воде строго