Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ИРЕТПЛАТУ НРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИ ЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

;ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ГОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАНЦ;О ПЕТРОВИЦ

БЗРОЈ" ео

ОУБОТА 14 АВГУОТА 1893

ГОДИНА XII

44 САСТАНА^ 30 ј у л а 1893 у Београду ПРЕДСЕДАВАО ИОТПРЕДСЕД1ШК, Димитрије Кати! СЕКРЕТАР, Милош Марнови^ Почетак у 9 часова пре подне. Присутна су била сва господа министри. Потпредседник — Охварам седницу 44 састаика. Изволте чути иротокол 43 састанка. Секретар Љуба Јоксимовић ирочита поменути иротокол. Драгутин Дединац — То је први случај био, да јуче нисам дошао за то, што сам давао матери иолугодишњи парастос. То сам заборавио да нарочито наиоменем г. иотнредседнику, с тога мислим, да није било места, да и моје име уђе у нротокол. Потпредседник — Протокол свагда констатује само стање, које се у Скупштини затече. Ви сами изјављујете да нисте били у ееднпци, и то је у протокол забележено, а ово што данас кажете, ући ће у данашњи протокол. Станко Петровић. — У протоколу стоји, да и ја нисам био у седнпцп. Међу тим, ја сам био, и гласао сам о закоиу о прирезима. Кад је после тога дато '| 4 часа одмора, да се избере одбор, за извесан поднети пројекат закона, и ја сам у 7-мој секцији изабран за члана за тај одбор. Одмор је дуже трајао, но што је заказаи. Ја сам изашао на поље и отишао, јер сам видео, да је дневни ред псцриљен, Ја мислим, да ни моЈв име не треба у протокол да се забележи, кад сам до краја издржао седницу. Потпредседник — Оно, што вредп за г. Дединца, вреди за свакога, па и за вас. Прима ли Скупштина прочитани протокол ? (Прима).Изволте чути молбе и жалбе Секретар Адекса Ратарац чита : Начелнпк среза лесковачког моли, да се истом срезу изда иомоћ од 20000 дин., ради набавке намегатаја п учила за нову гимназију; Глиша Димитријевић, бив. иисар из Београда, моли, да му се врати новац уложен, ради подизања свињских кланица ;

Сељаии из Криве Реке (у ср. златиборском, окр. ужичком) моле за исилату реквизицпје ; и Грађани општине мањачке (у ср. масуричком, окр. врањском) моле, за државну помоћ, јер су страдали од поплаве. Потпредседник — Све ове молбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути извегатај одбора, за одузимање повласгице, за фабрикацију хартије, дате Кости Михаиловићу и друговима. Известилац Радисав Митровић чита : ИЗВЕШТАЈ о повластици за Фабри^ацију хартије Народној Скупштини Законом од 20 аирпла 1890 годпне дата је г. Кости Михаиловићу, машинском шлосеру и друговима, из Крагујевца, пскључива повластица на пзраду хартије. По чл. 6 овог закона, повластичари су се обвезали : 1. Да ће фабрику хартије подићи у таквом размеру, да се може у њој производити преко половипе оне количпне хартпје, која се сада у Србији највише троши ; 2. Да ће рад подизања фабрике почети у року од 1 године дана и да &е фабрику довршити и фабрикацију хартије отиочети у року од 2 год. дана, од дана потииса повластице (20 анрила 1890 год.). Повластичари нису могли у одређеном року, како онп веле у својој представцп г. министру народне привреде, да савладају све оне огромне тегакоће, које стоје на путу да се једно овако крупно предузеће — подизање фабрике за харти ју — оствари. Тражили су продужење рока још за 2 годпне. Г. минпстар народне привреде, према IX одељку закона о овој повластпци, упутио је Народној Скупштини питање да ли се молитељима може дати тражени почек од 2 године за подизање фабрике хартије, и, ако може, од кога ће се дана овај почек рачунати ? Одељак IX ове повластице гласи: Ова повластица престаје а) по истеку 15 година; б) ако повластичари не испунс услове у одељку VI. Одбор, који је Народна Скупгатина изабрала за проучавање овога питања, налази : да су повластичари, због неиснуњења услова у одељку VI закона о повластици, изгубили право, које им је дато овом повластицом, и да им се не може дати тражени ночек од 2 године, за подизање фабрике хартије.