Narodna skupština

СТРАНА 532

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

50 САСТАНАК 4 августа 1893 у Веограду

Г1РЕДСЕДАВА0 ПОТПРЕДСЕДНИК, Дим. КатиБ СЕКРЕТАР, Станојло ЕукчевиБ Иочетак у 4 3 | 4 часова по подне. Присутна су била сва госнода министри осем госп. министра нредседника, министра просвете и црквених послова Потпредседник — Отварам седницу 50 састанка. Изволте чутп протокол 49 састанка. Секретар Ст. Вукчевић нрочита иротовол 49 састанка. Потпредседник — Усвајали Скуиштина прочитанн иротокол? (Усваја). Изволте чути један указ Његовог Величаиства Кроља. Секретар Д. Дазаревић. чита: МИ АхАЕ^САНДАР I по милостн божјој и вол>и народиој Краљ Србије На иредлог Нашег министра народне иривреде, а ио саслушању Нашег минпстарског савета, решили смо и решавамо: Овлашћује се Наш минпстар народне иривреде, да Народној Скупштини, сазваној у ванредни сазнв на даи 1 јуна ове године, поднесе на решење предлог, да се Наш министар народне привреде овласти, да може државни иароброд „Делнград" са шлеповима устуииги првом српском краљ. повлашћеном бродарском друштву за друштвене авције ио иродени једне мешовите комисије. Наш мннистар народне привреде нека изврпш овај указ. 3 августа 1893 год. у Београду. АЈ1ЕКСАНДАР с. Р . Министар народне иривреде, Раша Милошевић с. р. Исти гласи: ПРЕДЛ.ОГ министра народие привреде Народној Скупштини Као што је познато Народном Представништву, „Сриско бродајоско друшгво" установљено је у диљу том, да саобраћај на Сави и Дунаву поред српских обала олакша и тиме сриској трговини на овим рекама да што већег нолета. У ирвом реду задатак је овоме друштву, да дослужи унапређењу народио привредиих иитереса наше земље, а норед тога, дужно јс да става своја саобраКајна средсгва нашој држави на расаоложепе, кад год се за то потреба укаже. Ценећи овако важан и користан задатак овога Друштва, држава је нотребним повластицама узела у заштнту развитак његов, а поред тога гарантовала акционарима 6% нрихода на уложени каиитал. Но како је, према величини самога задагка, потребно, да се од стране паше државе у свакој нрплици укаже свака могућа и потребна олакшпца за остварење друштвеинх задатака, то је нотппсани мннистар народие иривреде поклонио озбиљну иажњу предлогу управе поменутог друштва, да јој се државни иароброд „Делиград" уступи са свима шлеиовима у њену адмииисхрацију и својнну.

Проучавајући ово иитање најозбиљније, нашао сам, да би ово уступљење било друштву од велике иомоћи, а држави и нашој привреди од велике користп, из ових узрока п разлога : 1. Што је нашој државп немогуће са једном једином лађом увести таву манипулацију и адмиипстрацију да се рад рентпра, почем су пздаци око администрацпје знатно и огромно већи, кад се чине за једну једпну лађу, него кад партипицирају на впше лађа, као што је случај код „бродарског друштва;" 2. Што је државни иароброд „Делиград" у таком стању и таквог састава, да су, по одени стручпе комисије, иотребне основне измене и преправке, те да може ^сорисно послужити за редован саобраћај, а за то су опет потребни зиатни новчанп издаци; а међу тим такав издатак не бп се рентирао из узрока, који је у предњој тачци изложеи ; 3. Што би „Српско бродарско друштво", добивши „Делнград" са шлеповима, иовпснло број свога иловиог магеријала у једну петину, а тиме би створило могућност, да иоред јевтиније адмшшстрације иовећа и своје приходе, шго би ишло у прилог самој држави, јер би ређе долазила у иоложај, да субвенцијом помаже друштву до висине примљене гарантнје ; 4. Што издржавање „Делиграда" државу фактички више кошта но што ирихода доноси, из узрока наиред казатих; и на послетку 5. Што би се овим устуиљењем убрзао и учврстио нанредак нашег бродарства, што и јесте главни задатак ради кога је и створено „Српско бродарско друштво." Из ових узрока и разлога част ми је поднети Народној Скуиштини сазваној у ванредни сазив на дан 1 јуна тек. год. иредлог за овако решење: „ОвлашКује се министар народне иривреде, да може Лржавнн иароброд „Делиград", са шлеаовима његовим, устуаити арвом сриском. краљ. иовлашИеном бродарском друштву за друштвене акције ио ироцени једне мешовите комисије." ПВр. 3482. 3 августа 1893 год. у Веограду. Министар народне иривреди, Раша Милошевић с. р. Потпредседник — Предлог се унућује одбору фииансиском. Сад нрелазимо на дневни ред. На дневном је реду избор чланова за државни суд. Но ире, него што пристуиимо избору изволте чути један акт, који су оптужени бив. министри упутили Народној Скупштини. Секретар Л. Лазаревић чита: Народној Скупштини Како ће се данас по подне у Народној Скушитини извлачпти коцком имена судија државног суда; како је то нарочити суд, те његов састав мора да буде без прекора једносграности нли можда и пристрасности сувише, што је Скуцшгпна нрема нама тужилац; и најиосле како је трећим одељком чл. 17 закоиа о пороти од 31 марта 1892 год. и самим разбојнидима и крадљивцпма даго право да присуствују извлачењу коцке за судије о саставу цоротног суда, против чије пресуде онтуженик нри том има цраво жалбе, — то Народна Скупштина не може ни нама одрећи право присуства при извлачењу коцке за судије овог државног суда. За то тражимо, да Народна Скупштииа доиусти, да, у нме наше и у име своје, ирисуствује извлачењу коцке за државни суд наш друг г. Велизар Кундовић, бившн мииистар нривреде. У исто време тражимо, да се из коцке за састав овог државног суда изоставе г. г. Пера Велимировић, Гига Гершић п Радован — Гаша — Милетић, државни саветницп и народии иосланици. Као народни иосланици они су наши тужиоци; а