Narodna skupština

83

сност и од изгреднива у селу Горачићу и Миросаљдима, мени је командант наредио да чета војника остане код среске кандедарије у Гучи до даље наредбе. Одмах за тим, месни је командант наредио командиру чете, а у споразуму са г. начелником округа да са 10 коњаника, а у присуству моме изиђе у Горачић и позове изгреднике да се такође и разиђу. Према овакој писменој наредби г. команданта да сам са командиром чете и 10 коњаника изашао позвали изгреднике да се покоре и разиђу, али они то иису хтели учипити. Г. командир чете за овим известио је свог комапданта о држању изгредника, а тако исто и ја сам известио г. начелиика округа. То је било на дан 19 ов. мес., али сутра дан (20 овог месеца) дошла је још једна чета војника из Чачка са наредбом војне власти да се изгредниди војном силом растерају. Г. г. комаидири чета и мене су иозвали да са њима идем, али ја сам очекивао наредбу од г. начелника и одговорио сам г. г. командирима, да не могу без наредбе свог старешине. На ово су се г. г. ОФидири наљутили и ночели викати. Одмах за тим иослао сам писара г. Нешконића да пита г. начелника хоће ли се и полидиска власт овоме прирдужити, али одговора нисам добио све до 4 сахата по нодне, но за то време војска је ао наредби своје власти отишла и изгреднике растерала и иот /Јкла и тек око 4 сахата ио по дне добијем налог од г. начелника дђ следујем наредби војне власти, т. ј. да јој се иридружим, гито сам ја веК раније и учинио на неирестано наваљивање г.г. командира. Дакле, као што се види војну екснедидију и употребу војне силе, изазвала је сама^потреба а и сама војна тактика, т. ј. сама је војна власт увидела потребу, да^је сеЈмир и напредак морао на тај начин да поирати, иначе грозила је опасност и за саму[војску. Начелник сресхш, Никола ЈввановиК с. р.

Начелсгво округа рудничког 27 фебруара 1898 године у Чачку. По паредби г. Симе Павловића владиног комесара од 27 т. м. .№ 3. а по делу догађаја у Горачићу ср. драгачевском одвоварам: Вазда сам давао среском начелнику у овом срезу савете да мирно и законито расправља сва спорна нитања, а нарочито она што се тичу надзора над општинама, и он се у томе погледу добро држао, док сами гласачи на збору у Зеокама нису нанравили неред и он са писарем лишен слободе, а мало није и ногинуо; а један практикант са служитељима испребијан, па и после тога и ако је са војском повраћао ред, није нингга учинио што би било противно закону и обичајима у таквим приликама; а кад се једиа чета пешадије настанила у Гучи; и опет сам му препоручивао, да тугаљива питања не покреће, свуда се благо и мирно опходи, и ои је то вршио, и ако је имао разлога да буде оштрији. Али и против његове и иотписатога воље, морао се десити сукоб у Горачићу, јер норед свих преиорука да се оружане руље у Миросаљцима и Горачићу оставе на миру, до свршетка избора, оне нису обавезне за команданта одреда у Гучи, који је у томе назирао онасност за одред. После његове преставке команданту, место у Чачку, ја сам са истим о томе конФерисао и докончасмо на томе: да он издејствује одобрење за оружан корак иротив ових руља, пошто ја са политичких разлога нисам био да ову меру, која би влади п странци могла више удити но користити; али ако за то говоре сгручни војнички разлози, да то не могу нападати. После овог команд. је добио налог, да силом растера руљу у Горачићу, наредио одреду из Гуче да тамо иде и другом одавде; а дотле ја о томе ништа знао нисам нити је ср. начелник од мене о томе имао каква упуства, а кад га је команд. одреда нозвао да му сљедује и прими власт, кад се поврати ред, и он ме о томе из11 *