Narodna skupština
Ва А
Кеј "~ Бли Маре аи тета
Е + Mas
SO | 19. ЈАНУАРА 1919. ГОДИНЕ | 98
8 пр чистога прихода неће имати, јер држим од свих шт тих инвестиција за бање по правилу никад нема фи У прихода. |
= PB ствари, господо, није требало прејудицирати, оте То је једно начелно питање, које стоји нерешено уп пред Министром Унутр. Дела већ толико година.
| Ja сам лањске године питао Министра Уну5: трашњих Дела T. Љубу Јовановића п моје је пиIHT тање по ондашњем обичају дошло на крај сесије.
У]. Љуба Јовановић, који је био седми Министар HV ViHyrpammnx Дела, који је ово питање требао да 190 реши изјавио ми је, да ће тај конкретан случај 19 решити кад идућега пута дођемо у Окупштину,
Ја сам био убеђен да г. Јовановић мисли да одржи своју реч, али сам баш због тога н био убеђен да идућег пута нећу видети на столици Министра Унутрашњих Дела.
На овај начин питање се не решава него се само одлаже пи прејудицира.
Ја не говорим ово зато да би Скупштина ово к60 сад одбацила, јер знам да Скупштина нема енер(ит гије да једну у пола скоро већ свршену ствар сад одоодбацује и верујем да чак није ни расположена обода слуша кад сада ово говорим, али ја хоћу да ножконстатујем, да је овакав начин рада оно што нама јеннајвише шкоди. Код нас има и добре воље и хокодћемо да учинимо извесне ствари, али се никад не лоппогађамо у почетку, никад у самом почетку не раопоспоређујемо шта треба да радимо него увек на зцосредини, па је такав случај у овом питању.
Нас су ангажовали још у преклањском, па ни у неглањском и у овом буџету, па сад и у овом закону ш нн ми се тако увлачимо у послове које може бити онннисмо хтели радити и за које је требало прво дотисонти наш начелни пристанак, па онда износити офшред нас оваке предлоге.
Министар Унутрашњих Дела, Марко Трифножовић. —- Ја мислим да г. Маринковић неумесно фашврди да се овим ствари не решавају него само тлодлажу. Јер овај баш закопски предлог, који емо ними целог јутра овде претресали, показује најбоље
ma се ствари данас решавају а не само да се пдодлажу.
Тло. 30% Wii
BO
Збиља било је једно време кад су се ствари ододлатале а ови Фондови залатали. Али данас кад шми те залоге исплаћујемо и кад решавамо да на ожорисне установе новац употребимо, онда се не оможе говорити о некаквом одлатању. | Ви сте видели да ово, што смо мало час раз= којоварали о болницама, није само празан разговор Hero рад и решавање, и то врло корисан рад, врло огорисно решавање, |
Што се тиче бања ја могу казари г, посланику Ба у томе погледу имам своје разрађено мишљење: ва ове три бање не треба уступити у концесију и отвато сам и предложио да се држава за њих понофрине да их усаврти, Што се осталих бања тиче (етеђу које долази и Аранђеловачка, за коју је неко ољталопре тражио извесну помоћ, мишљења сам да т зе та бања треба да уступи у концесију и за то вонисам ништа у буџет ни унео, јер сматрам да их Гржава не треба стога да помаже и усавршава, Потпредседник, Коста Стојановић. Има ввеч г. Воја Маринковић ради личног обавештења.
Др. Воја Маринковић, Молим вас, господо, мени је жао што г. Министар Унутрашњих Дела хоће да направи неку врсту партиског питања од овога мога говора, јер знам да се у нашем јавном животу види, да се ни једна ствар не решава на време него се прејудицира, антажује па се после принудно решава. Међутим Министар Унутрашњих Дела сматрао је за потребло да направи алузију како се то сад решава, а некад се није решавало кад су фондови били залагани, И онда се нешто решавало, решавало се да се фондови заложе, и онда су залагани, а сад се троши; и исто онако као што се сад праве алузије, ја вас уверавам да ћосе правити алузије па ваше трошење још горе и да ћете имати разлога да се још више жалите што сте потрошили. Али што се тиче бања ствар стији овако. Министар има своје разрађено гледиште на ту ствар и ја му на томе честитам, само је оп са тим гледиштем требао да упозна цео свет. Од 1908 г. стоји покренута представка пред Мин, Унутрашњих Дела, којом се моли за концесију Врњачке Бање, после је дошла п молба "округа, а може бити да постоји још која молба. Г. Министар, кад има тако чврсто мишљење, молим, да донесе решење, одбије људе и каже: не можете добити концесију, јер имам израђено мишљење, јер мислим да бања треба да остане iy) државним рукама. Па је онда г. Мипистар Унутрашњих Дела, који има израђено мишљење, треба да нареди своме оделењу, у коме се има обичај да се не извршују наредбе министарске, да изради пројекат, шта треба у тим бањама, учинити, јер је срамота да бање остану у друштвеним рукама, а да се не подижу. Ја од те три бање две познајем и знам да ca тим парама то још неће бити бања. Кад т. Министар Унутрашњих Дела има своје израђепо мишљење о бањама, за разлику од његовог предходника, онда је о томе требао да поднесе предлог са предрачуном и нацртом, те да се знајући ствар можемо одредити, хоћемо ли пристати уз мишљење Министра Унутрашњих Дела или не. Част и поштовање г, Марку Трифковићу. Он као радикал има већину ва радикалну политику, али не знам да ли има већину за своју такву бањску подитику, јер знам да има колега његових и одличних пријатеља, који се не слажу са том његовом политиком какву предлаже у погледу бања. днам да је у Финансиском одбору, у коме су у већини његови пријатељи, било пеподељено мишљење против такве његове бањске политике, и онда је био ред да Министар Унутраш= љих Дела изађе пред Народном Скупштином са својом бањском политиком и да добије већину, т да се онда можемо ангажовати у овоме правцу, коме се данас антажујемо може бити против Владе и већине скупштинске, али у сваком случају и без нарочитог предходног решења и без предходног акта, којим би Министар Унутрашњих Дела утврдио да се стане на начелно гледиште, да ове 8 бање треба да остану у држввним рукама.
Потпредседник, Коста Стојановић. — Прима ли Окушттина прочитани члан 2 (Шрима).
Објављујем да је примљен.
Известилац, Богдан Јанковић чита члан 6. по извештају одборском. (Види саст, XXXIV.)