Narodna skupština

5. МАЈА 1919. ГОДИНЕ 58

вету коју ми нодмећу господа радикали у Шума= ији, могао сам очекивати да ће и мој земљак под ицајем таквих људи у странци, изнети и још једну другу лат. (а оншм Г. попом веома се мало позајем, само што знам да је свештеник, да ли у вобишници или „Луковчи или Мокрању, не знам, анам та из онога доба да се туђио и школског надзорника, и ја нисам нашао за потребно да се икада пазтоварам с њиме, Какви су се све разговори онда, v 1903. г. водили између мене и учитеља, ко ти може сада да зна и памти ! Ја изјављујем, господо, да 6 тим човеком никад нисам говорио о политици, јер се асоутно са њим нисам састајао. „Добар дан, помози бог“, то је све било — и то ако та нађем на друму, јер нисам никад његовој кући одлазио, а у кафану нисам никад улазно, Ја ћу само њега да заолим да ми каже, ко је тај други поп и која су та четири учитеља, да проверим 10, јер ако би то (били опаки учитељи који су сведочили у спору ом и Боке Стојковића, да сам ја чак казао у Радујевцу : _чудим се што кловетају оку СОтојкопића TT мене, код нисмо потписали честитку за укидање Устава 22. марта,“ онда се унапред може знати да су они лажови. Такви учитељи могу се наћи у вашој средини, али такве учитеље ја нисам имао 80 познанике нити сам са њима политику водио.

Председник Верификачионог Одбора, Љраг. _ т. Васић. —__ Има реч r. Лазар Шоповић ради _ личне одбране.

Председник Верификационо Одбора, Драх. т. Васић. — Господо, да продужимо рад. На реду је да говори г. Милоје Јовановић.

Милоје Ж. Јовановић. — Господо, ко је тод посматрао живот у појединим парламентарним државама, тај је морао приметити, да се свуда у свима случајевима опажа једна стална појава, која важи тако рећи као закон а то је да | се све политичке странке и партије, које су на

влади, за време докле владају земљом, троше, да

се број њихових представника у Окупштини, после звесног времена смањује, а да исто тако и број оних, који гласају за њихове представнике опада.

То је господо, као што рекох једна- појава, која се

као правило у парламентарном животу у свима др- кавама може констатовати. Изгледа, да се код нас

у том погледу чини једно одступање, које је веома

симптоматично. Ко је посматрао у штампаним та-

белама пифре, које су добили радикали приликом последња четири избора за народне посланике, тај је приметио, да су они, кад год су на влади вршили изборе, увек добијали и већи број представника у Окупштини и већи број гласача. Она основана предпоставка, господо, да се свака странка, на влади троши, и да се услед тога број њених преставника у Окупштини смањује, за нашу радикалну странку не важи. Напротив, показује се тенденција сталног рашћења, наших радикала у Орбији.

Они су у 1908

тод. 157.000, у 1908 год. 185.000 тласача а 1912

тодини имали 95.000, у 1906.

Лавар Шоповић — Г. Ататоновић био је надзорник школе у Кобиштици и за округ Крајински. Долазио је као надзорник тамо и тада сам зват и ја у канцеларију школску, и он је то говорио (Рад. Агатоновић: ко је био тамог) Тамо је било 4— 5 учитеља, био је пок Милоје Стојадиновић,

_ учитељ Димитрије Ђорђевић и Јован Телебаковић.,

Рад. Агатоновић — Кад се тај разговор могао водити у канцеларији, били су у оно доба 8 учитеља а не само два: Ђорђевић пи Телебаковић, (во је клевета, и то ординарна клевета коју сте способни само ви да измислите и то у тренутку кад вам затреба да пуцате на политичке противнишке. Д-р Вукчевић вели да сам ја то говорио пред четири учитеља, а ви наводите само двојицу. И тврдите да сам вас све звао у канцеларију, да вам то кажем! Зар пе видите како сте смешан клеветник“ Што се та ваша исповест пијо јавила 1908. год. што није г. пола раније изнео него сад кад треба да потпомогле једну клевету у корист своје страшке. Шека вас је срам што се служите таквим клеветама, за мепе је утеха што долази баш од тога попа а ја ћу курјака истерати на чистину. Opa вас било!

Председник, Драт. Т. Вавић. — Ја предлажем да се седница продужи после подне у сата. Прима ли Скупштина > (Прима).

Седница је прекинута у 12 часова у подне.

Продужење седнице у 4 часа по подне.

тод. дотерали су тотово до 200.000 гласача. Једино што се приметило то је да радикали опадају и да добијају мањи број гласова онда, кад они не врше изборе, јер су 1905 год. чим су сишли са управе земаљске, а кад је изборе вршила влада Љубе Стојановића, одмах добили знатпо мањи број гласова но на изборима од 1908 године. Ово је једна веома симптоматична појава, 0 којој морамо да размишљамо, и чије узроке ваља да тражимо.

Јер, или оно. што важи тамо у целоме свету није правилно, или ово што се појављује код нас не одговара правом стању ствари. То је оно што овом приликом имамо да извидимо и да ову несагласност објаснимо. Постоји једна агнедота из времена једног владаоца из старог режима. Прича се да је он упитао једном свога дворског будалу: Шта ти је најчудније на свету“ Овај је одговорио: Порез. Зашто порез“ упитао га је владалац. Бу-% дала је одговорио: За то што он увек расте: расте, кад је киша, расте, кад је суша, расте кад је гладна година, расте кад је добра жетва, расте и кад је рат и кад је мир, и докле за све друге прилике важи правило, да кад престане узрок, који је појаву изазвао, престаје и појава, за порез то не важи, јер и ако је порез уведен за извесне ванредне потребе, он остаје и даље, па макар ванредне потребе и престале. Данас се тај човек неби више чудио порезу, јер би имао далеко више, да се чуди овој појави, што радикали непрестано расту. Они су, тосподо, расли, онда, кад су као апо-