Narodno blago. Knj. 2

»Што говори вирна јуби твоја, ЕЕ

»Кад је равно цвиће заливала, »Галоперу цвиту говорила :

»Галопере, равно цвиће моје, —

»Нит ми пватеш, нит ми плода дајеш, „Како ни ја Асанаговица, |

„Како ни ја Асанату мојем !

»Ма ћу молит Бога великога, »Да га мајка у бој отпратила, -- Па «Ив боја га веће не видила! „Не бих му се звала удовица, »Него другем драга виреница, »Кем би чедо мало породила, | »Мало чедо, сина малахнога, Е 57 »Асанагу нећу ни једнога !«. Кад то чуо млади Асанаго

зуби своју себи дозивао :

»0) Јелице, вирна јуби моја,

»Ти се шетај у камаре моје,

» Донеси ми бојно копје моје,

»Јеле моја, у бој ћу ти поћи !/«

Када га је разумила млада —

У камаре биле пошетала, -

Бојно му је копје доносила.

Кад то види млади Асанаго,

Бојно јој је копје вавимао,

"У живо је срце ударио,

Под појасом ди јој чедо стало, На копју је чедо повадио, Мало чедо, сина малахнога.