Narodno blago. Knj. 2

Милан-беже сестри говорио : »Јефимијо, шинула те гуја ! »Није ђерђеф лица дофатио, »Веће зуби Шћепа капетана.

»Да су Бог до од шарене гује, »То би мени много лакше било: »да благо бих мелем добавио, »А срамоту откупит нв могу, · »Јер лијека од срамоте нема, »Нит се море цијенити благом«. _ Па још беже у одаји виче:

»Бог убио сваку ону мајку,

»Која шћерцу по махали даје, »Кад јој буде шћерца за удаје. »Да је цура у дворима била, »Не би момак цуру угризнуо,

»Ни срамоте мени учинио«.

Па се беже на чардаке врати,

Оде право ђе му сједи мајка. Завор бегу, па говори мајци: »„Погубићу сеју Јефимију ,

Па ћу онда Шћепа капетана, 54 »Раскућићу своју бабовину, 5 »Па ћу онда бјежал“ у хајдуке«.Пред њим мајка на ноге скочила; И овако њему говорила :

»Немој сине, ако Бога знадеш! »Овак ће ти се јаду зачудити,

»А. зашто би кућу раскућав'о,

»И љубовцу младу остављао,