Narodno blago. Knj. 2

Таман Реља. свате саставио, АјР ето ти књиге и Јавије,

Од Будима, од силнога, краља:

»Препрошена. краљева ђевојка, »Препросио Влатарићу Павле, »Од Софије, велике чаршије. »Млого Грче потрошило блага,

»Дванес' мавзги жутијех дуката,

»Не мори се, не води сватове, » Јер ће Грче одвести Ђевојку«. Гледа Реља, па додаје Марку. За то Марко ни абера нема, Веће брже свате подигоше. Куд гођ ишли кићени сватови, Под Будимом у поље падоше. А Грци су у град улазили.

А кад виђе Златарићу Павле, Да су дошли у поље јунаци, И у пољу попели шаторе Виђе Павле да ће погинути ;

Ш а пригрну ћурка великога,

· преда се млада барјактара.“ арта су стрмо окренули, Пошеташе у поље зелено,

До чадора Краљевића Марка.

Пред Марком се поклонио Павле,

И са главе калпак подитнуо,

Па он моли Краљевића, Марка,

Да му Марко поклони ђевојку, И да њему у сватове пође,