Narodno blago. Knj. 2

Стид је Рељу погледал“ ево -

Па он крије очи од ђевојке. а

Стид је Рељу: гледају сватови. _- Кад су били на првом конаку, Грли снаха свог мила ђевера,

Од милости у лице га љуби а И овако Рељи проговара: »Ао! Реља, срамота. те била! 7 »Орамота ти крилим' и јунаштву.

» Тебе кажу крилата јунака, – »Што га данас у свијету нема,

„А ти мене пушћаш за другога«. НЕ А Реља, је руком отурно:_ »Не грли ме, лијепа, "Ђевојко, »Не љуби ме, љубила, те гуја, · »Себи руке, руке ти отпале! | »Хоћеш ли ме с главом раставити 2 х »Ако виде Грци из: сватова, : »Порубиће и мене и тебе«.

а кад бијед данак освануо. Болестан се Реља учинио,

Па он јаше на јандал вранчића, А велики ћурак пригрнуо,

На вранцу се Реља услонио, – Пао вранчића сабљу опустио.

2. кад ноћца на. земљу панула, Реља, пење на јандал шатора,

А све гледа кићена, Ђевојка. _ Кад је вакат од ложнице било, Ал ето ти кићене ђевојке.