Narodno blago. Knj. 2

Кад су свати близу долазили, | Хабер даје Златарићу Павле: „Да се бабо сватовима нада _ „Да су, Павлу, у сватим' јунаци, „Да му бабо дочека, јунаке,

__Да господски дочека сватове,

А Ђевојке да коло окрену. Оде књига, Златарића двору, __А сватови поље ухватише. Покупи се господа из града, Код бијела Златарића, двора, „Да сеире кићене сватове, _ И да виде “по избор јунаке. Кад су свати у град улавили“ Весели се Златарићу Павле, Јер је њему врло мило било Што су пошли у сватим' јунаци. 'Од весеља разитр'о дората, А све сипа жуте маџарије, Па дарива, народ по сокажу, Од милости и још од радости. Гледају га Грци из сватова, Што су Павлу у сватима били, Грцима је врло мучно било _ Што су Срби у сватима први, Што их Павле прве протурио, Што ву боље дарове добили Први Срби и тамо и амо.

Па почеше Грци говорити: >Ја, гле ! Павла, нашег тосподара,

—