Narodno blago. Knj. 2

177

Ил се н'јеси с синоћ прекрстила « .“ Одговара госпоја баница :.

»Ја се н јесам пјана придесила,

»А синоћ се јесам прекрстила ; »Него сам ти чудан сан уснила : »Увати се магла око Бишћа,

» СО обе стране око Уне ладне:

» Сјајни мјесец на земљицу пао, |

»А Даница на небу остала,

»Јасне зв језде крају прибјегнуле«. Ал говори господине бане:

»Ја зла санка, госпо моја драга, »Сан казује: да нас више нема! »Што је пала магла, око Бишћа,

» О обе стране око Уне ладне,

»То ће турска опколити војска; »Што је мјесец на земљицу пао, »То ће моја руса глава пасти:

» Што ј] остала на небу Даница,

»То "ш остати удова баница :

»Што су зв јевде крају“ прибјегнуле, »То су наше нејаке сироте,

»Крају бјеже од душманске сиде«. . Истом они у ријечи били,

Сунце грану, а војска освану

Око Бишћа града бијелога; па Силни Турци, да их Бог убије!

Па га бију три неђеље дана;

Нит одбише дрва ни камена,

Нит' знадоше откуд су му врата.