Narodno blago. Knj. 1

'90

Пред братове коње износиле: »Једте, коњи, траву дјетелину, »Јер вам ваља сјутра путовати, »Три, четири горе преходити, »Три јелове и три бршљанове, »Изаћ ћете на поље Омиљево, »Видјећете коло дјевојака, »давади се мајка, и дјевојка. »да некакву везену мараму, »Мајка вели зету ће мараму, »А. дјевојка брату рођеноме«.

38. НИКАД ВИШЕ ВАША.

Разбоље се Мостарка. Ђевојка,

У Мостару, граду бијеломе,

'Од мудрости, као од болести, Под прстеном, у старице мајке, За, момчетом од Требиња, града. Њој долазе два ђевера млада, Доносе јој два прстена, златна : »Онашо наша, хоћеш умријети %« Ђевојка им тихо одговара :

»Ил да умрем, ил да жива будем, »Никада. се ваша звати неђу, »Јер ме ваша прекорила мајка, »Да сам њојви очарала 'Ранка, »А ја јадна ни видла га нисам, Него синоћ на водици хладној.