Narodno blago. Knj. 1

93 Затрубила Синај гора света Запграло на истоку сунце. По гори се шума поклонила Од Тројуна полећела муња, Назаретске зв језде укинула, Ту се Госпа, иза, она. пренула Па дозива Симеуна слуту: »Олуто наша Спмеуне стари, »Што сам чудо у санку виђела '« Па. све Госпа право казивала. Осјети се Симеуне слуга, Да ће Госпа родит Спаситеља, Јера му се анђел притворио И на јави СОимеуну каз'о, Да Симеун умријети неће, Док не види Бота Спаситеља, До га види и у руке прими. Па Симеун Госпи проговара : »0, Маријо, пречиста, Госпојо, »Добар санак, а добру се надај ! »Што ти ниче дрвце из срдашца, »То ћеш родит Бога истинота ! »Што је дрво до неба удрило, »До неба, је божија судија. » Што се гране по земљи развиле »И пола се земљу ухватиле, »Вас ће народ Богу вјеровати, »Бог ће један свијету судити. »Што се само небо отворило »И земљица небу поклонила, »То ће бити к'о што си уснила.