Narodno blago. Knj. 1

96

»Омиље моје, ала си ми лепо! »Ва кота си тако лепо расло 2 »Ил за попу што служи у цркви 2 »Ил' Јовицу самоуче ђака 2

»Ил' за Миљка, танана. ратара 2« Вели смиље Омиљани девојци: »Нисам расло за попа у цркви, »да цркву је китњасто босиље: »Нит Јовицу самоуче ђака,

»За њега су књиге староставне; »Већ за Миљка танана ратара, »Он ме бере и за капом (носи, »Мене носи са мном се поноси«.

43. ПЕРЧИНЛИЈА.

А мој драги, перчинлија,

Дигни перчин са бијела врата, Не мами ме сваки час на врата; У мене је врло љута мајка,

Не да мени излавит на врата : »Ђе ћеш, шћери, не било те мајци ! »Кога, чекаш, не ишчекала, га ! »Кога, тледаш, не изгледала га !« А ја молим и говорим мајци : »Јеси л мајко, икад млада била 2 »Јеси л икад имала севдаха 2

»Је л ти мио икад туђин био %«