Narodno blago. Knj. 1

"Онда др јеши Грују и Новака: А дружина, пофатала Турке,

Ни једнога поштедит не шћеше, Но свакоме главу одсјекоше. · И Алила погубит шћедоше,

Али неда, Сава. од Посавља : »Немојте га браћо погубити, »„Кива ћу га слати у Сарај во. »Нека виде аге Сарајлије,

» Шта, ] добио у гори с хајдуци; »Нек се има, пофалити чиме

»У механи, међу јаранима !«

Па му ноге испод коња, веже, А свеза му руке наопако, Везана, та посла у Сарај во, Још уза њ га књигу оправио, Да та нико одр јешит не смије "Док, не дође шехер Сарајеву. Онда рече Грујица, дијете : »Побратиме, Сава. од Посавља ! »Добра, није, нити му се надај; »Почеше нас по гори везати, »Ја ти више харамбаша, н јесам !« И Новак му исто проговара : »Ни ја више харамбаша, н јесам !« Па довикну из грла, бијела : »Весели се торо Романијо, »Новак ти се покалуђерио !«