Narodno blago. Knj. 1

116

»Врати, сине, нијему Марију, »Мара ће ти н јему дјецу рађат, »Друтом ће те оженити мајка, »Ив Новога, Новопазаркињом, »Она ће ти говорити с мајком«. Оде Јово у одаје Мари,

Па овако њојзи проговара : »Дај ми, Маро, златне прстенове, »Мајка ми је испросила злато«. Мара даде, а не проговори.

Па одоше господа сватови,

Да доведу Новопазаркињу. Мисли (Мара мисли свакојаке, Све мислила, на. једно смислила : Скочи Мара. на.'ноге латане, Стере кулу дибом и кадифом, Оправи се што год љешше море, Метну на се бисер и дукате

И оправи до два сина своја. Оједе Мара, на демир-пенџера

И на крило два, близанца сина. Она, гледа низ поље зелено,

Кал се поље маглом заматлето, Од силнога свата и коњика. Воде Јову лијепу ђевојку. Проговара Новопазаркиња :

Мој Ђевере, од злата, прстене, >УЧиј су оно пребијели лвори 2 »Шта, се сјаји кули на пенџеру : »Ил' је диба међу терзијама %