Narodno blago. Knj. 1

129

Кад то чуо царе од Отамбола, 'Он направи турали фермана,

Да погуби тимар дефтердара,

И његова до два сина, млада,

Те га даје Топи Хасан паши, Паша оде шехер Сарајеву. Сан уснила дефтердаровица,

Ђе на њојзи атлас кумаш бјеше, Обадва јој скута, изгорјеше,

Оба, скута, и оба. рукава.

Не, крилу јој два. 6" јела-толуба, Ни на једном русе главе нема, Сан казује дефтердара мајци. Протовара, дефтердара, мајка : »Ја, зла, санка, моја невјестице, »Ја, зла санка, жалосна ти мајка ! »Ти га, снила, теби се сколио,

»А у твоје браће Атлагића !« Проговара, лефтердаровица : »Ханум Ханко, дефтерлара мајко, »Шта, су теби моја, браћа крива, 2 »Теби крива, што су мени жива, 2! »Гдје се снио ту се и колио !«

Кад то чуо тимар дефтерларе,

да љубом се оштром ћордом бати:; Свекрва, је сокутом заклонила, Паша, дође 6 јелу Сарајеву,

Не хтје паша ући у Сарајво, Већ разале 6'јеле чадореве,

На Горици, ниже Сарајева. —