Narodno blago. Knj. 1

134

Кад с јунаци понапили вина, Проговађра, од Змијања Рајко: »Богом теби, крчмарице Зако, »Има 1 вође крметине меса, »Крметине, па и срнетине,

»Да ми мало замезимо пиво •« А говори крчмарица Зака : »Одби дер се црни Каурине ! »Вође нема Орба ни једнога, »Нити има крметине меса, »Крметине, па ни срнетине. »Ове су вође Турци и авиви; »Један био Краљевићу Марко, »Па, је мени додијао трдно, »Ове иштући крметину месо, »Брметину, па и срнетину ;

»И пијући вино и ракију,

»Све пијући, а не плаћајући, »Па сам њега, вргла у тавницу. »И вас 'оћу врћи у тавницу !« А говори од Змијања Рајко: »Ејвала ти, крчмарице Зако, »Кал си Марка вргла у тавницу, »Јер је мене присилио Марко, »Часнијем ме крстом прекрстио, »И ио сам месо крметину.

»А. ја н јесам српске вјере био, »Нег' сам био вјере Мухамеда, »Па, сам своју вјеру завјерио »И своју сам наоштрио ћорду,