Narodno blago. Knj. 1

136

А јунаци мрко пију вино.

Неће пити чим се вино пије, Нег' леђеном од четрнес ока. Пола пију, пола, коњ ма дају, Докле своје коње напојитше,

Па скочише од земље на ноге, Добријех се коња приватише

И олоше на. поље азачко, Угледаше побратима свога

И код њега, четири џелата. заманула четири џелата,

Да погубе Краљевића Марка. Ал' повика од Змијања Рајко : »Очекајте четири џелата,

»Да погубим Краљевића Марка, »Јер сам своју вјеру завјерио »И своју сам наоштрио ћорду »Да ћу њоме осјећи му главу; »Турска вјера треба. да је тврда.« Очекаше четири џелата,

И остали Турци и авизи,

Који јесу пресудили Марка. Док долеће од Змијања Рајко И за њиме оба побратима,

Па извади бријаткињу ћорду. Турци мисле, жалосна им мајка, Да ће они погубити Мајрка. Рајко неће погубити Марка, Већ му сјече свезе на рукама. Кад је Марку опростио руке.