Narodno blago. Knj. 1

34

И са њиме до триста Турака, -Ови воде тријест робињица, Свезанијех руку наопако. | Кад робиње меле угледаше, | Све у једно грло повикаше :

»Богом брате, Краљевићу Марко, | Дај нас пусти ив ропства. проклетог, | Ја. л за блато, ја ли за јунаштво, Па ћеш стећи тријест посестрима, Које ће те спомињали, Марко,

Као сестре брата рођенога«.

То се мени ражалило, мајко,

Па ја приђох Голишан везиру, Поклоних се до земљице црне, Пољубих га у скути у руку,

Па му почех говорити мајко: »Господару. Голишан везир“, Пусти мени тријест робињица Ево теби селам товар блага !« Кад то чуо Голишан везире,

Он на мене очи исколачи.

Па узима троструку каншџију,

Па ме поче ударати њоме,

Удари ме неколико пута.

Кад је мене мало добољело,

Ја погледах око себе, мајко,

Ал немадох ништа од оружја, Рећ потегох шарчеву струњицу

У струњици шарчеву обућу,

Па ударих Голишан везира,

(