Narodno blago. Knj. 1

64

И Гласинац у жалост завио ; Како нећу бити невесела,

Бог убио Мехмед капетана, ! (Све покупи момке у низаме,

И остави цуре неудане.

Јадне каде, удовице младе. Све одведе, што је добро било, Не остави ни синке јелинке, Ни који се скоро -оженио:

Он одведе везирова Асу,

Из Зворника града бијелога, Који бјеше један у матере,

Не бјеше му већ дванаест љета, ЈЉешти бјеше од сваке ђевојке. Па потибе Везиревић Асо, Остаде му самохрана мајка. Бог убио Мехмед капетана ! Није изун од нашег султана, Да јединке купи у низаме, Да га ђеца од Србије бране,

А још и то не би јада било, Већ одведе Пашић Мухамеда Са Гласинца, поља широкога, Што се бјеше јако оженио, Племенитом Златком ефендином,

Ми |: рцом тимар-дефтердара.

Па погибе Пашић Мухамеде. Оста када удовица млада.