Narodno blago. Knj. 1

00

»А из Кључа до два Тановића, »А. пз Фоче два Шахин-пашића »И остали, а што би их редо 2 »Ови рекоше да јесу Ченгићи. »Кад их виђе ђенерале Саво, »Бирдем виђе пашу Бећир-пашу, »Бирдем виђе одмах га познаде, »Па овако њему говорио :

»»Вид Ченгићу, жалосна ти мајка, »»Сад ћеш мени Јасеник платити »»И мог брата милога Тодора, »»И његово тридесет Ришњана. '« »Па ђенерал викну на џелате, »Џелати им поскидаше главе. »Ту погибе цвијет од Турака, »А од наше земље Херцегове. »Још су они несвећени сине ! »Хоћаше их бабо осветити

»А, мој бабо, Ченгић Смаилага, »Ал и њета Власи погубише »Погуби га Церовић Новица,

»У Дробњацим“, купећи харајче »На, ме оста аманет освете.

»Па чујеш ли мој миосан сине ! »Што сад има, до пет братијенца, »Од те куће Вукомановића, »Таквих сине у свом Гацку нема ! »Што је Ђока Вукомановићу, »Вазда носи токмакли шишану, »Неда с' ниђе помолит Турчину,