Narodno blago. Knj. 1

19

Дервиш паши вако одговара: »Чуј Ченгићу, крило од Крајине ! »Ја ћу сјутра тебе осветити

»И ископал кућу Вукомана, »Ни ђевојку оставити нећу, »К'о твој ђедо паша Бећир-паша, „Што остави удовицу Сару ' Овако се Турчин затјепаше,

Ад не вели Туре: »ако Бог да !« Као што му ни помоћи неће. Кад је Дедо њега разумио

У чело је њега пољубио,

Па дозива тридесет грађана

И свакога редом даривао : Сваком даде по десет дуката, . Златанићу намири стотину Па им онда »хаир дову« даје. Кад у јутро јутро освануло,

На хиљаду и осме стотине,

И педесет и седме године, Двадесетог августа мјесеца Дигоше се на освету Турци, Прије зоре и бијела, дана,

Не би л браћу спавајући нашли. Али ко ће преварит вукове %

Ко ли ће их спавајући наћи 2 Кад су они вазда на опрезу,

Па чувају око куће стражу,

Јер се љуто боје од Турака. Бјеше Ђоко јунак подранио,