Narodno blagostanje

9, мај 1931.

nje mleka osnovaće se tri sabirne stanice u Mladenovcu, Staroj Pazovi i Bečmenu. Za podizanje ovih stanica već je otvoren kod” Agrarne banke kredit od 600.000 din. Prikupljeno mleko u ovim stanicama slaće se u Centralni zavod, koji će podići opština o , svom frošku u Beogradu. U zavodu će postojati zasebna ode-” lenja za pasteriziranje, hlađenje, punjenje flaša, izradu jogurta, izradu sira i spravljanje putera. Predračunska suma za ovu” zgradu iznosi oko 5 miliona dinara. |

— Došio je do sporazuma u pregovorima, koje vodi Ber- | linska opština sa jednom grupom inostranih banaka sa jednom nemačkom bankom na čelu, radi prodaje opštinskih električnih

preduzeća. Opština je primorana na prodaju jer joj trebaju sret- |

stva za pokriće kratkoročnih dugova u iznosu od 600 miliona ·: maraka (8,1 milijarda din.), čiji rok pada u toku ove godine. | U gotovom opština će dobiti 210 miliona maraka, a o načinu i plaćanja ostatka od 300 miliona vode se pregovori. Osim toga. grupa se obavezala da plaća opštini za koncesiju 22,5 miliona | (303,65 miliona din.) godišnje. U slučaju da ni ovaj ugovor ne ; bude odobren od opštinskog saveta, biće stavljen na snagu. putem uredbe preftsednika Brandenburške oblasti. Pošto iznos,

dobiven od prodaje električnih preduzeća neće biti dovoljan 0 i pokriće dugova, opština namerava prodati i gasna preduzeća. Ako dođe do zaključenja posla, Danat-banka je obećala da će | za 1 do 2.godine odložiti rok plaćanja onih 150 miliona maraka ı (2,03 milijarde din.), koje joj opština duguje. Prema novom | ugovoru biće osnovano društvo za iskorišćenje koncesije sa 240 : miliona maraka (2,64 milijarde din.) glavnice, u kojoj će Preussische Elektrizitats A. G. (Preag) učestvovati (preko svoga holding-društva Elektrizitats Union Basel) sa 25 miliona fr. (275 miliona din.). U tu svrhu njen bazelski holding zaključio ! le ovih dana u Švajcarskoj 6%-ni zajam od 25 miliona fr. uz | emisioni kurs 99.

— Поводом нове трошаркнске тарифе у Београду Савез индустријалаца за прераду меса упутио је надлежном Министарству претставку у којој износи да је тарифско оптерећење толико високо да онемогућује сваки довоз производа од меса из унутрашњости у Београд. Тако по новој трошаринској уредби за кобасичарске прерађевине наплаћује се при увозу 200 дин. на 100 кгр., затим на име кланичке таксе за свеже телеће месо 150 дин. на 100 кгр. а на свињско 70 дин. без обзира да ли се кланица у Београду употребљавала или не. Поред ових оптерећења, општина је увела и треће, пијачну таксу која на 100 кгр. разних прерађевина од меса износи 170 дин. тако да је сваки килограм ових прерађевина просечно оптерећен са 3,95 динара, што значи с обзиром на данашње цене оптерећење од 30 од сто. Интересантно је да напоменемо да то оптерећење у Загребу и Љубљани не износи више од 30 пара по кгр. За то Савез тражи хитно снижење тарифа.

ИНДУСТРИЈА

— Ovih дапа озпоуап је nov evropski šećerni komcern, koji raspolaže sa godišnjom proizvodnjom od 3,5 do 4 miliona tona šećera. То je nemačko-talijanska grupa FlegenhajmerMontesi koja je pre kratko vreme preuzela majoritet Južnonemačkih fabrika šećera (zajedno sa Deutsche Bank- und Diskontogeselischalt); sada saznajemo, da je preuzela i majoritet društva šećernih fabrika i rafinerija u Rumuniji i Bugarskoj, koje su sa svojih 6 fabrika pokrivale 40% rumunske i bugarske po-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

trošnje.

Страна 291

— jedna velika poljska Hrma je povela pregovore sa gradskom opštinom u Karlovcu radi podizanja velike predionice

| pamučnih tkanina u Karlovcu, koja bi zaposlila oko 1000 radnika.

— Na želju engleske vlade Nemačka je pristala na pregovore po pitanjima sniženja carina na uvoz engleskih tekstil-

| nih proizvoda. Protiv tih pregovora podnele su nemačke predio-

nice i tkaonice veoma oštre proteste, naglašavajući, da je vlada

| sama, prilikom jedne ankete, konstatirala, da se nemačka pa-

mučna industrija nalazi u očajnom stanju, koje bi se u slučaju smanjenja carina samo još pogoršalo.

— Prilike a mađarskoj industriji piva su se u toku poslednjih meseca ove godine znatno pogoršale. Konzum piva je opao na minimum od 5 litara na stanovnika, prema 16 litara u predratno doba. Zbog toga su pivare pristupile sniženju cena, očekujući,

| da time povećaju potrošnju.

— Proizvodnja uglja je u prvom tromesečju u Mađarskoj znatno opala; prema istom razdoblju 1930. godine manja je za ' 300 hiliada tona, a iznosi 1.9 miliona tona; manja dakle ха pu| 16%.

— Егапсмејк! ргтодисени Бшега хатгами 5и да зе саппа

: na buter povisi od 200 па 400 fr. (450 odnosno 900 din.) na

100 kg, jer su cene buteru zbog strane konkurencije, kažu oni, pale vrlo nisko. Danas variraju između 14 i 17,8 fr. (31 odnosno

| 39 din.) po kg prema kvalitetu prema 18 do 23 (39 do 51 din.)

u martu. Ipak ni podvostručena carinska zaštita ne bi uspela da popravi cene zbog prevelike domaće proizvodnje. Danas u

| Francuskoj ima 7 miliona krava koje daju godišnje 130 miliona

hektolitara mleka u vrednosti od oko 12 milijardi капака (26,6 milijardi din.). Samo 10% proizvodnje otpada na velike mlekarske zadruge, 20% na srednje, a ostalo 70% na sitnog seljaka. Od toga se 20,9% troši sveže, 33% u buter, 15,4% u Sir, a preostatak od 22,3% na ishranu mlade teladi. Prosečna godišnja potrošnja na glavu stanovnika iznosi 95 litara mleka, 4,15 kg butera i 4,5 kg sira. Kao i svuda i u Francuskoj je jeltina cena mesa uticala na povećanje proizvodnje mleka i derjvata. Od ne male važnosti su zato bile i slabe žetve poslednjili godina, što je sitnog seljaka primoralo da se okrene stočarsivu i živinarstvu. Godišnja potrošnja jala iznosi 4 milijarde, dakle 100 komada na glavu stanovnika u vrednosti od 3 milijarde iranaka (6,6 milijardi din.), a ako joj se doda i ona živine iznosi preko 5 milijarde fr. (10,1 milijardi din.).

— Pregovozi, koje vode amerikanski proizvođači cinka na čelu sa Anaconda Copper Co, pretstavnici holandskih i srednjoevropskih proizvođača, nisu uspeli. Amerikanci ne pristaju da se obavežu na određeni izvozni kontingenat. Cena cinka u Londonu počela je da se srozava.

— У Министарству шума и руда, у одељењу за рударство, образована је комисија за оснивање савеза угљених рудника за посао са домаћим угљеном. Овај ће на првом месту имати дужност да ограничи увоз страног угља и да организује домаће тржиште угљем у земљи, чија се досадашња организација показала као неподесна.

— Наша позната фабрика конзерви Светозара Стефановића из Крагујевца у друштву са Драг. Гавриловићем трг. из Чачка, откупила је 5 највећих фабрика у нашој држави за прераду и конзервирање морске рибе и сардине у којима ће продужити рад под досадашњом фирмом Сардина а. д., Сплит.

Љубљана Шеленбургова бр, 7.

Телетрами ШКОДОВКА, Љубљана ТЕЛЕФОН 5-78

Телефон: 29-36 и 27-37

А, Д, ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Заступништво Београд, Кнез Миланлов Венац 13-14

Езрађује све пројекте н клање ва зажтев својо стручно шизешњере

Загреб Рачкога бр. 2

Tr i Телеграни: ШКОДА Бевград ШКОДА = 5 darpoć

Телефон 4:-97;