Naš narodni život

ннмања но што је обична сеоска економија. Њима се с једне стране допуњују прнходи, а с друге редуцира обична сеоска економија. Један од најглавнијих узрока појави ових рентабилнијих занимања јесте у томе што места на којима се јављају имају на расположењу потребнога материјала кога на другнм местима нема, или га имају у већој количини но што га имају друга места, или је бољи за обрађивање но на 'другим местима. Б. Курипешић. 1530 и К. Зено 1550 године казују 1 да многи народ испира злато нз корита реке Лашве у Босни.. Курипешић помиње испирање злата и у долини испод планине Рогозне идући Митровици. 2 П. Белон помиње испирање злата у долини Марнце 1555 године. Алувијални слојеви у које су Драва и Мура усекле своја корита познати су од давних времена као златоноси. Због тога се многи од тамошњих сељака, нарочито сиромашнији, ничим другим не баве до испирањем злата. Сељацн села Видовца имају врло мало оранице и свој хлеб зарађују једино испирањем злата. 3 У Подрињу сељаци ваде олово, топе га и продају. 4 У том су послу они достигли и доста вештине. У околини Скадарскога Језера већи се део становништва бави риболовом. „Многима је то главно занимање и главни извор опстанка и благостања”. 3 Око врела Босне и Жељезнице у Босни неколико се кућа бави риболозом „и од тога поглавито и живе”. 6 У Пољаннци се баве искључиво земљорадњом села ближе Ветерннци, где је најбоља земља; у осталим, више

1 Rad Jugoslovenske Akademije, knj. 56. стр. 160, и 62 стр. 94 2 Rad 56, 171. s Rad 174, 15-19. 1 Барона Ж. A. B. Хердера Рударскп аут ао Србпји 1835. Београд 1815, стр. 40—41; М. Ђ. Милићевић, Кнежевпна Србпја 538—539. 6 А. ЈовићевиИ, Скадарско Језеро п рпболов на њему (Етнографска п ешнолошка грађа, стр. 196). 8 Поп Стјепо и Влад. Трнфковнћ, Сарајевско Поље (Насеља V. 93.)

54

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ