Naš narodni život

пуља и лонаца, које носе на пијаце великога дела Србије. 1 Црепуљари из Лужнице у Округу Пиротском доносе црепуље у нишавска села. 2 Као год што се ова врста сеоских заната развија услед специјалних услова, исто тако закржљава и пропада кад тих услова нестане. У Пољаници и Клисури радили су сељаци за време Турака мутавџијски занат у много јачој мери него данас, кад је коза много мање. Они су некад раднли чак за Цариград, а „данас раде колико само да подмире потребе становништва ових области и да нешто однесу на трг у Врање”. 3 Исто се тако у тим областима кад је „шуме било више” радио ћумурџијски занат у много већој мери но данас, кад је шуме мање и кад је горосеча забрањена. 4 У Сарајевском Пољу до окупације Босне и Херцеговине, док још није било добрих друмова и железница, сељаци су се у велико бавнли кириџилуком, данас више тога нема. 5 * Из изложенога мислим, да се видн како се и зашто јављају поједини занати по селима. Сад се са свим природно намеће пнтање о пореклу наших сеоских заната: јесу ли они увек само наставак и развој народног домаћег рада, или нх има који су пореклом нс које друге стране? У том погледу може се о нашим сеоским занатима рећн следеће; 1. Једни нису ништа друго до наставак, развој и усавршавање домаћега рада, који се, најзад, извио у специјални посао. Такви су; ковачки, дрводељски и црепуљски занат. Онн имају народну терминологију и подиирују, и ако примитивну, ипак широку, потребу народну.

1 Ж, JoKciiMOßiih, Ужпчке цреиуље (Етнолошка п етнографска грађа, страна 486-497). s К. Н Kociiih, Сшара сраскашрговпна п нндустрпја 118. 5 Р. Николић Насеља 111, 49. * Ibidem 50. ‘ Поп Стјепо и Вл. Трифковић, Насеља V, 89—90.

56

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ