Naš narodni život

је као неки наследни занат. У свакој кући уче сетоме послу и нема куће да ra по двојица и по тројица не знају. Они се размиле по селима по Копаонику, Лабу, по Скопској Црној Гори и Подрими п тамо кроје и шију”. 1 По занатима су добили имена читавн делови села. У Лужану (Срез Моравски,. Округ Нишки) читава се једна мала зове Рогожарска Мала, а њезини становници Рогожарцима, јерје поред баре, у којој има рогоза од кога плету рогоже (асуре). Сличних примера наводи и Ј. Цвијић. 2 У средњем веку било је у нас читавих селакоја су се бавила занатом, па су по њему добила имена. Таквнх села има и данас. Цвијић наводи доста села која су добила имена »по ранијем или садашњем занимању становника«. 3 Од њих су многа занатска нмена. Сеоски се занатн у врло много прилика, било због тога што су особита наука, било због тога штск су рентабилни, и наслеђују. Фамилија Качаревнћа у Лужину (Срез Моравски, Округ Нншки) пореклом је од некуда из Пиротског Округа, доселила се у Лужане пре сто н више година и донела отуда качарски занат. Од тада па све до сад тај занат знају сви њени мушки чланови иако су већ одавно издељени на много фамнлија. Исти је случај н са неколико кућа Баштованџија или Баштованџића у томе селу, који су се доселили из околине Ннша. Ћумурџије из Заплања причају да им је тај занат остао нз старине. Неки сељаци у Врањској Пчињи »причају како су им још претци бнлн мајсторн«. 4 У Средњем Полимљу и Потарју занати прелазе с колена на колено, те се може наћи породица чији су се стари, докле се год памти, њима бавилн. 5 Ковачевићи у Лајковцу (Округ Ваљевски) доселили су

1 Б. Нушић, С Косова на Спње Море. 11. 2 Насеља I, 145. 3 Ibidem. 4 Р. Николић, Насеља 162. 3 П. Мркоњић, Насеља 1, 313.

58

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ