Naša književnost
АЛБАНСКА КЊИЖЕВНОСТ
Пре него што почнем овај преглед албанске књижевности, потребно је да кажем неколико речи о нашем фолклору, који је њена основа и који ће, дуго још, бити њен најнепосреднији извор.
Ма да врло богате, албанске народне умотворине само су једним малим делом сабране, те главни посао тек настаје. Њихово прикупљање почело је крајем ХУШ века, али су се први штампани зборници појавили тек средином прошлога века. Последњи по реду изласка су Кутелијева збирка народних песама из околине Поградеца, крај Охридског Језера, и зборник пословица недавно преминулога професора Сотира Колеје (Којеа), једнога од најбољих зналаца албанског језика, од кога је остао у рукопису опширан и до потпуности израђен речник народнога језика. 2
Албанац је природом обдарени песник; у њега је врло развијен дар импровизације. Тако на пример, мајка, сестра или жена, оплакујући покојника, импровизују тужбалице, противно обичајима других народа где мртве оплакују професионалне нарикаче. Такође није ретко видети сељаке како се такмиче у прављењу стихова, Отуда је наш лиричар Скиро могао рећи „да нема ниједне појаве из породичнога живота, ниједнога јавнога догађаја, ниједнога јуначкога подвига, а да га Албанац није овековечио у песми“. Француз Екар (Несаџага) с правом је рекао: „Ко хоће да открије прошлост Албаније, ваља му сакупити њене песме“.
Народне стихове обично прати певање и игра, а најчешће звук фруле на југу или лауте на северу. Лаута има свега једну жицу и слична је српским гуслама. у
Епских песама је много више него лирских; у њима се опевају сви народни јунаци, од Скендербега до данашњих партизана. Занимљиво је колико су те јуначке песме сличне српским песмама; често је чак и предмет исти: на пример зидање Скадра или какав подвиг Краљевића Марка, који се у нас зове Марко Крали.
· Епске песме се понајвише негују у северној Албанији, међу Гегама, али је прилично развијена и шаљива песма, врло занимљива својом садржином. »
ж
Албанским се језиком почело писати већ поодавно. Први споменик наше писмености је из ХТУ века. Други је превод „Светога писма“ клтоличкога свештеника из северне Албаније, Бона Бузуку (СОјоп ВигикКи),