Naša književnost

269

Хроника

не већ и самим својим пореклом, рефлектују историју у „лијепој тишини“ босанској, али тишини која је „смрт у другоме облику“. И тако овакав садржај отвара две перспективе, једну, психолошку, и другу, која би могла бити историска и социјална, прожето. Иво Андрић је много више гледао у ове људе и њихове судбине из оне прве и у овој књизи нарочито неговао психолошку материју. Према томе, ова хроника је првенствено психолошки обрађивана. с

Иво Андрић воли да изграђује психолошку личност. У томе моделирању он се врло добро сналази. Он тада прилази танчинама, продире у унутрашње скривености људске, хвата мотиве из дубине, и тако, полазећи изнутра и одоздо, до живе орнаментике споља изграђује лик човека у оба рељефа. И уколико је личност њему ближа, живље урасла у његова искуства, и присутна својим бићем у његовим сазнањима од првих осматрања и појимања средине, утолико се и спољни рељеф више учвршћује, изразитије говори, сигурније, топлије покрива унутрашњу садржину, да се не би показала као сама себи циљ. М обратно, уколико је нека личност више рађена по концепцији, више мишљено него ли искуствено, тако да није из дубоких отисака у себи превајана, утолико је треперљивије њено унутрашње лелујање, финије и суптилније су детаљисане њене неравнине изнутра, са свгке стране погледана, она видно откуцава и најскривенији удар својих пулсева, цела њена машинерија је потпуно сагледљива, као у часовника у стаклу. Али и исто тако незаштићена спољном формом, лако разбивљива и растурљива, (без свог живог, тврдог облика, који је истовремено оклоп и заштита, али и веза са светом и средином, преко које се општи и дела. Остаје нешто недовршено у таквим Андрићевим фигурама, неуобличено и нефиксирано, оне су нестврднуте и“ зато изменљиве у своме виду, као јаје без љуспе, које се на длану, иако са пуном својом суштином, извија у свим могућим правцима и у свима облинама, али никако у оном правилном овалу, који је његова жива форма. Тако и овакве личности код Андрића некако мекано и скоро флуидно бивствују, ви им осећате живу присутност, али их не сагледавате, крећу се око вас као „невидљиви човек“, скоро утварно. Постају апстракције.

Таква је једна врло разрађена и у безброј унутрашњих нианса исцизелирана апстракција у овоме роману и фигура г. Давила, француског консула у Травнику. Он је више један појам, него ли жив човек, једна велика синтеза неких људских особина које је писац схватио карактеристичним за тип оваквог човека, помало већ декадентног по рафинману једног ранијег живота, који га је размекшао ни обезвољио, ништа у њему не продубљујући. Без икоје моралне или идејне подлоге у себи, он је сав у недоумицама и у „несвршеним актовима". Писац га је таквим хтео и таквога нам протумачио, ми га појимамо и прозиремо, он нас врло занима, местимично остајемо задивљени изврсним податцима који се о њему дају, гли га не можемо замислити за столом према себи, и чини нам се да би се, кад бисмо се с њим руковали, његова рука смрвила у нашем стиску као да је од картона. А он је централна личност у свим овим збивањима, у њима постоји и дела од. почетка до краја, и човек га и нехотично осећа, у тренутцима, као проносиоца неких сугестија самога писца, иако га он у ствари гледа са висине и третира као приличну ништарију. Али се толико важности даје његовима расположењима у анализама тих расположења, да га пишчев замах којим га уобличава издигне на већу висину од оне која му припада, тако да на неким страницама делује скоро као херој у овој садржини. М тада му реч и мисао друкчије, продубљеније звуче него ли што нормално њему одговара. У ствари, Давил је местимично потенциран, дат са неким претеривањима, у нагомилавању и увећавању података о њему, тако да вам понекад изгледа као фигура за споменик, појачан и повећан изван правих и стварних сразмера.

Код Андрића уопште постоји извесна тенденција да подиже реално до пропорција које га премашују, да подвлачи неке форме док не почну да се деформишу, да нагомилава податке до мере која постаје терет под којим се стварност

МУ аваа АБА врага

а авина а

Ек АЊУ

пи и аи

Пе ивну

3 а 5 4

АИ ај палим ТЕ ЛОТ