Naša književnost

Мој брат ОРН о 245

Биле су њене очи, њени хладни прсти, њена коса, била је ноћ, излазио је месец, залазио је месец, отпадали су листови, био је мрак, била је ноћ и двадесет година и, каже се, у мраку су све мачке црне — једна жена ме је чекала на клупи.

Касно сам се враћао и будио брата, а он већ рано ујутру иде на рад.

Будио сам га сваке вечери, сваке вечери ме је грдио (после дуго није могао да заспи).

Због тога смо се свађали. Ја сам увече долазио и будио сам га, пошто је већ заспао. После је престао да ме грди, а видео сам да се увек пробуди: видео је да не вреди да се свађа.

— Зар немам права да дођем кад хоћуг говорио сам ја. Ако смо у истој соби, не можеш ти да одлучујеш кад ћу ја да легнем: ја теби не браним да легнеш кад хоћеш.

Шта је он ту могао да одговори2 Био је уморан, а није могао да спава. |

А и ово што сам ја говорио, било је исправно: свако има права, да живи како хоће.

Ето, људи који живе у једној соби, то право немају. Они се свађају, или престају да разговарају.

Због тога ја и брат нисмо говорили: због кравате, Вуке Шехеровић и клупе: због собе са вешом и димом; због кромпира и љуске лука — због беде,

Те вечери, док је клопарала капија, а ветар витлао кишу, док се брат превртао и са сваким таласом ветра мислио да долазе агенти, те вечери, док смо обоје лежали будни, један крај другога, те вечери, кад је брат опрао ноге и рекао — „висим, Трифуна су ухапсили“, те вечери ми нисмо проговорили ни једне речи, а тада смо, последњи пут, били заједно.

Ах, да сам дата загрлио његове мршаве ноге, да сам га упитао, да сам га храбрио, колико би ми данас било лакше!

— Да ли ће и мене да одведу, мислио сам ја.

— А капија је стално цвилела и чинило се да неко у њу лупа.

Чинило се, а нико није дошао. Дошли су тек сутрадан.

И то не кући, него у радионицу.

Тројица са револверима.

_ — Ко је овде Илија Ђурђевић» упитали су они.

М

То је био Мирко, Долазио је неколико пута.

Имао је избледели шешир и старо одело.

— Шта је, Илију су ухапсили» упитао је чим је ушао.

Хтео је да му испричамо како се то десило. Био је забринут: