Naša književnost
252 . Наша књижевност
зум, да смо синоћ дошли не би ни отишао у логор, е, а ко је то могао да зна, — хтела сам са вама да одем, да му спремите преобуку: не брините, кажем вам!...
Ствар се компликовала — тешка кривица. 5
Била сам јуче код Пере, а он само слеже раменима: — не можемо пишта, каже он, у логору сад Немци одлучују. Док није био у логору; још и којекако, а ко сад сме од Немаца! Да стрељају и мене.
заједно с њим! | А 5 Е Џ = 1
И онда је Пера почео да ме грди:
— Каква ти је то мудрост, да се заузимаш за комунисте, док и теби не оде глава!
А ја му кажем:
— Прво и прво, он уопште није комуниста, је л' те да није („Ни-
кад није из куће ишао, осим на посао, каже моја мајка, — у дворишту се сви зачудили, кад је ухапшен, — тако миран младић, сви кажу“), — друго, рекла сам му, да ми је рођак, — ту сам га, наравно, слагала, — то је мој рођак, рекла сам, младић је и иначе болешљив,
а у логору ће сасвим да пропадне. Ја сам, кажем, породици обећала да ће да га пусте и људи ми месили хлеб и уздали се у мене, како сад на очи да им изађем. Ти Перо, само ако хоћеш, можеш да ми то учиниш: затражите га из логора на саслушање, па одавде ти је лако да га пустиш, молим те учини ми то, знаш како је кад нешто обећаш!
И он ми ништа није обећао, не, то не могу да кажем, али ВИДИМ да сам га растужила, — младић је болешљив и издржава стару мајку, кажем му ја, — и баш је хтео да се венча, кад сте га ухапсили, (Шта ћу, морам и да лажем!).,.
__ Какво венчање, кад имамо доказе, да је био у организацији!
— Силом га увукли, а никуд од куће није ишао, кажем ја и верујем да ће Пера све да учини, иако баш није обећао: добро га познајем, — кад подигне једну обрву, можеш од њега да тражиш шта год хоћеш, све ће учинити, Рекао ми је да га сутра потражим телефоном,
Х
Опет ме је неко тражио у фабрици. Напољу је стајао бледуњав човек, и дама са шеширом и високом штиклом.
— Ви сте Илијин брат»
ан у
—_ Ја сам сад изашао из логора, а био сам са њим у истој соби, па сам дошао да вам јавим (дама је нестрпљиво грицкала нокте).
— Да није стрељан 2
— Није, није, не бојте се!
— Како су вас пустили»
— Ја сам био талац, брат ми је побегао. Сад сам успео да се из-
=