Naša književnost
и
66
Наша књижевност
но колона пред нама
већ се мучно
ал одлучно
пење.
Прешли смо Идбар, прешли смо чаробну међу, зашли за загонетну веђу... Шта нам доносиш, мрки, тајанствени,
снежни
Прење»
4
Спасли смо их, спасли,
истргли из руку крвника,
но многи сад леже с две стране наше стазе. (Отели смо их од звери, али не и од смрти. Остали су знаци на тешком путу ка победи, сред снега, скамењени, укочени погледи,
а између њих нежно,
с опрезном љубављу,
наше рањаве ноге газе.
Хтео бих да их скупим,
понесем у себи —
но скупити их све не могу.
Носим њихова лица,
њихов дах и њихове погледе,
њихову веру и њихове судбине.
Ах, треба ми снаге да не паднем испод тежине, да понесем њихове поруке,
да дижем нове голоруке,
да им као оружје дам у руке
њихову нежну љубав и свест њихову строгу. Да понесем све... Дал могуг
5
Прве бригаде
двеју пролетерских дивизија
већ су поболе заставе на освојеним тврђавама далеко пред нама,
а верна заштитница дуге колоне
све немачке залете с леђа слама.
Између нашег неодољивог шиљка
и нашег непробојног заштитног браника