Naša književnost

274 Наша књижевност

Дроздов. А коме то смета2

Теренћев. Ти то онако, забаве ради.-.

Дроздов (осмехну се, певуши).

Хеј, ти, бела моја, Шта учини од менег

Теренћев. Стани, ја то озбиљно! Она ми је у неку руку живот спасла...

Дроздов. Причао си. Онда нас они још нису разумевали, зато су нас понекад спасавали. Ако је код тебе озбиљно, гледај да се не превариш...

Теренћев- Ја сам, брате, три године сањарио о њој... чак се због тога нисам оженио, Можда је то смешно... Ти си, наравно, млађи, од мене, лепши.

Дроздов. Па, добро...

Теренћев. Тако... да! Разумеш ли ти то!

Дроздов Добро, разумео сам. Она је, изгледа, добро створење, способна радница...

Теренћев. Образована.

Дроздов. Све је то тако! Али ми се не свиђа њен пријатељ, тај професор певања, одвратна њушка.

Теренћев. Он није њен пријатељ, она лоше говори о њему.

Дроздов. А шта лоше»

Теренћев. Боље је упитај Ти.

Дроздов. Ми живимо међу лукавим светом, речима треба опрезно веровати.

Људмила (изиђе ставља на сто две флаше пива и чаше) Што сте отворили флаше а не пијете» Поквариће се.

Теренћев. Тачно је!

Дроздов. Синоћ је код Сомова била велика буржоаска теревенка. Жена му је оваква — моле да не дираш рукама — у хаљини маслинаве боје. Нека дебељушкаста у црвеном... као комад меса. Тројеруков је стругао на виолини, драмбуљао клавир. Прошао сам онуда у поноћ, ех, мислим се...

Теренћев. Нека се веселе, само да поштено раде...

Дроздов. Поштено! Ово последње и јест главно, како ЦЕО ворио један друг у нашем кружоку... пре 15 година.

Теренћев. А колико ти имаш»

Дроздов. 33. Шахтински процес...

(Улази · Миша.)

Миша. Д. Дроздове, — иза Селишта нашли рањеника...

Људмила. Сашу Осипова2

Миша. Не зна се још...

Дроздов: Зашто мислиш да је Осипов>

Људмила. Он ми је причао, прете му да ће га премлатити,,.

Дроздов. Кор