Naša književnost

278 Наша књижевност

Јаропегов (уздахне. Ништа новога нема у фашизму, то је врло стара и одвратна катавасија... Шта ти је то требало да знаш» (Одлазе. На тераси излазе: Сомов, Богомолов, Изотов. Сомов носи суд са болом. Изотов чаше. Затим Сомов затвара добро врата и прозоре од собе. Богомолов брише марамицом лице и врат. Изо-

тов припаљује цигарету.)

Богомолов. Нема ваздуха.

Изотов. Да. Жито гори.

Богомолов. Мислите — биће неродна година»

Изотов. Тако кажу.

Богомолов. Добро би било знати, а: (Сомову.) Јесмо ли сами:

Сомов. Да. Али — чини ми се — већ смо о свему разговарали

Богомолов. И одлучили: припреме се множе, а изградња одлаже колико је то могуће.

_ Изотов. То је као аксиома.

Богомолов. Затим: људе, којима наши планови нису јасни...

Изотов. Или су јасни, али им се не свиђају ...

Богомолов. Или су сувише јасни, такве људе, разумете ли, уздржавати у њиховој ревности да се пред друговима истакну.

Изотов. Премештати их са практичкога на канцелариски рад.

Богомолов. М другим, знате, методама. Уопште — задр: жавати!

Изотов. Тако је.

Сомов. Зар је потребно понављати све тог

Богомолов. Не смета, знате, не смета. (Изотову). Ви, Димитрије Павловичу, нешто... разумете ли, нешто исувише испољујете свој песимизам, док би требало да се градимо оптимистима, људима који верују, разумете ли, у фантазије другова...

Сомов. Нису они глупи, имају они инстинкт. И нису само код њих фантазије.

Богомолов. Баш тог Е

Сомов. Разговори о пјатиљетци, социјалистичка такмичења...

Изотов. У галопу се далеко не иде.

Богомолов. Али згто треба шибати, знате, — шибати. Пооштравати фантазије једних, развијати скепсу — других, разумете... А песимизам је у нашем положају неуместан,

Изотов. Ја нисам песимиста, 'али кад ти игра глава...

Богомолов (узбуђује се). Главе, знате, немају нарочиту врел: ност, ако служе само зато, да по њима ударају дивљаци, — да, тако је! Главе, разумете, треба држати високо, да дивљакова песница не може да допре до њих. Потребно је, разумете, памтити да ми рукс-

водимо привредним прогресом земље, и да генерални штаб — културе — није у Кремљу, него — треба да буде организован баш у на: шој средини, — разумете ли! Историја је на нашој страни, то треба

упамтити — историја! Ми имамо бескрајне могућности, Доста је било