Naša književnost

282 Наша књижевност

Сомов (жени), Ходи овамо, тврда главо! Влажно је! (Лидија полази. Сомов је срета и грли.)

Била си са Теренћевом и Арсењевомг Доброћудан сељак. Шта је говориог

Лидија. Тако много да половину нисам разумела, а осталога се не сећам. Дуњаша и његова синовица су певале — „ја изгубих прстен“, — смешне речи, али је песма врло тужна.

Сомов. Глупг песма. А шта је та Арсењева — на крају крајева»

Лидија. Она невероватно једноставно и отсечно изговара да, И не — исто тако отсечно.

Сомов. Ти то нешто из заборављених Ибзенових комада! Реци ми, осећаш ли ти, да она на тебе лоше делује»

Лидија. Лоше» Зашто»

Сомов. Па... Изазива тужне мисли и уопште...

Лидија. Не, то не осећам, А тужне мисли... Огледало их иза зива код мене. |

Сомов. Којешта. Ти се ниси нимало променила, чак си се пролепшала, Лидија. Хвала! Али мени се чини, да „ја изгубих прстен“ ..:

Сомов, ИМ то је којешта, Ја те волим као и пре. Ја те много ВОЛИМ,

Лидија. Ја — не говорим о љубави него о прстену, који ве“ зује за живот...

Сомов. Е, то! То је — сигурно од Арсењеве.

Лидија. Како си... брзо изговорио да ме много волиш.

Сомов. Ох, опет ти узимаш тај твој нови тон! Кад би знала како је то неумесно. Потребно је да те што пре пошљем у иностранство, Ја мислим, да то учиним јесенас...

Лидија. Желим ли ја — да идем у иностранство

Сомов. То ће те разгалити, Чак и кад не би хтела, треба да идеш. То је удобније.

Лидија. За когаг

Сомов. За тебе. Већ сам ти говорио, могу се догодити крупни догађаји. То — међу нама, и ти, молим те, 0 тој теми не буди искре: на са учитељицом ...

Лидија. А — о другим темама»

Сомов, Уопште, ја те молим да будеш опрезна, ако те она буде што испитивала, Испитује ли онаг

Лидија. Она прича, а ја испитујем,

Сомов. О чемуг

Лидија. О пионирима, комсомолцима, 0 ликвидацији непи: смености ...

Сомов. Тебе то занима»

Лидија. Ја не схватам како задовољство у томе налази млада и лепа жена. Арсењева га налази,