Naša književnost

Сомов и други 283

Сомов. То је радост сиромашних духом, Лида. Лидијг. А ја — нисам сиромашна»

Сомов. Какво питање» Наравно — ниси!

Лидија. Пријатно ми је да знам. Али — каквим си досадним гласом то рекао!

Сомов. Окани се тог... ружног тона!

Ана (из собе) Коља, памтиш ли како се звало. вице-губернаторово псетог

Сомов. Штаг

Ана. Ах, опрости! Што тако вичеш! Заборавила сам како се звало Тумановљево псето, које си ги тако волео.

Сомов. Џаљма! Џаљма...

Ана. Хвала. Ви се, чини ми се, свађатер

Сомов. Не. Зашто то мислиш»

Ана. Радујем се, ако се варам. Последње време вас се обоје тако нервирате, Није то здраво. (Одлази.)

(Сомов љутито припаљује цигарету.)

Лидија. Настави.

Сомов. Да. Дакле — крупни су догађаји неизбежни...

Лидија. Ратр

Сомов. Можда...

Лидија. И — поново револуција2 Сомов. Зашто револуција2 Преврат, хоћеш да кажеш... Лидија. Па, да — револуција у десно. Контрареволуција 2...

Сомов. То је — празна реч — контрареволуција. Ја сам ти говорио: живот је — борба за власт... за прогрес, културу...

Лидија. Да, да, сећам се. Ти си говорио кад смо били блиски...

Сомов. Не измишљај! Ти си ми још увек блиска.

Лидија. У кревету.

Сомов. Хоћеш ли да ме разумеш»

Лидија. Одавно то желим!

Сомов. Е, онда — разуми! Радници су приграбили власт, али — они не умеју да господаре. Њихова партија се распада, масе не схватају њене задатке, сељаци су против радника. Уопште диктатура радника, социјализам — то је фантазија, илузија, — илузија, коју мн и нехотице нашим радом подржавамо, ми, интелигенеција. Ми смо једина сила, која уме, може да ради и да изграђује државу на европски начин, — моћну, привредну државу на основама вековне културе. Слушаш мег

Лидија. Нарвано.

Сомов. Шлосери, молери, ткачи немају снаге да одрже власт,

њу треба да прихвате научници, инжењери. Живот не тражи молере, он хоће хероје. Разумеш»>

Лидија. То је фашизам2

Сомов. Ко ти је рекао2 То је... државни социјализам,