Naša književnost
Сомов и други 297
Богомолов. Чудновато, како знатег И — зашто, а2
Јарпегов. То се не зна. Шта ће вам кишобран >
Богомолов. Због паса. Мислио сам да је штап. Како се то... догодилоР
Јаропегов. Врло просто: Среди су га неки људи, који у таквим случајевима срећу...
Богомолов. У каквим случајевима2
Јарспегов. Па, у тим, кад требг човека ухапсити ..,
Сомов. Не тако гласно, Викторе...
Богомолов. Требаг — треба... имати разлога.
Јаропегов. Па вероватно да имају разлога.
Богомолов (озлојеђено). Ви се шалите! Ви се непрестано шалите ...
Јаропегов. Навика. Од бога ми дана.
Сомов. Јакове Антоновичу, треба да вам кажем неколико речи...
Богомолов. Одмох, причекајте! (Јаропегову). _— Па, срели га ита је
Јаропегов. И повели га.
Богомолов. Јесу ли што рекли2
Јаропегов. Нисам чуо.
Богомолов. Је л торба код њега2 Пртљаг 2
Јарспегов. Ма шта сам јаз Кондуктер пртљага Видео сам како учтиво спроводе Попова, и он... корача! То је све!
Богомолов. Учтиво! Ух, није добро што тако говорите! Ви немате... колегијалности! Ви не схватате — ко је ухапшен! Ко!
Јаропегов. Рекао сам: ухапшен је Попов, ви га познајете, да» Дакле, ето. И — зашто вичете на мене2 С каквим правомр
Богомолов. По праву старијега колеге... Ево ме, Сомове,
ево! — не буните се због таквог бесправног поступка... (Сомов му шапће на уво.)
Да... идем! Опростите, Викторе Павловичу, али... ја сам стар човек и — знате, револтиран! Николају Васиљевичу — треба рећи Изотову ...
Сомов. Али ја немам кога да пошаљем. Ер
Богомолов. Причекајте... Овде мора да је... (Виче) Ки.
риле Валентиновичу, где стер (Стрчи низ степенице, (Иза! дрвећа је Тројеруков, шапућу. Јаропегов је запрепашћен. Сомов намрштен посматра га. Богомолов се враћа.) Хајдемс! Колико узбуђења... Под старост...
(Богомолов и Сомов одлазе. Јаропегов протрља очи рукама, пипа се по потиљку, врти брадицу, мумла нешто, узима кофер, пушку.
Фјокла (Улази). Добро вече Викторе Павловичу, — допутовали стер Јаропегов (као кроза сан)). Очигледно сам... допутовао! Ка-
ко живимо, премудра2
)
"РТУ