Naša književnost

КАКО СУ УХВАТИЛИ СЕМАГУ

Семага је седео у крчми, сам за својим столом уз полић ракије и месо с кромпиром од петнаест копјејки.

У подруму пресићеном дуванским димом са засвођеном таваницом, осветљеном двема лампама обешеним о њу, и лампом на тезги, било је страшно задимљено, и у облацима дима лебделе су мрачне, исцепане и сумњиве појаве, псовале, разговарале, певале и чиниле све то врло узбуђено, врло гласно, потпуно убеђене у своју си" гурност.

На улици је завијала сурова мећава позне јесени, кружиле крупне лепљиве пахуљице снега, а у крчми је било топло, осећао се задах и жагор на који су навикли.

Семага је седео и кроз копрену од дима будно мотрио на врата, нарочито будно кад су се отварала с улице и неко у крчму улазио. Он се у том случају чак нагињао мало напред својим снажним и гипким телом, а понекад приносио обрвама длан, као штит, и дуго пажљиБо загледао у лице оног што би ушао — зашто је имао сасвим осно: Бваних разлога, | Е

Разгледавши новог госта потанко и очигледно уверивши се у оно што му је било потребно, Семага би наточио нову чашицу вотке, искретао је у уста и, набадајући на виљушку пет — шест комада кромпира и меса, отпремао их за ракијом и дуго лагано. жвакао, задовољно мљацкајући и облизујући језиком своје чекињаве војничке бркове.

Од његове велике чупаве главе падала је на сиви и влажни зид чудна накострешена сенка, и, кад је жвакао, она се трзала; то је изгледало као да се она неком клања усрдно, али без одговора.

Семагино лице било је широко, испупчених јагодица, обријано, очи велике, сиве, шкиљаве, над њима тамне чупаве обрве, и на леву обрву спуштао се, скоро додирујући је, коврчави прамен косе неке неодређене сиве боје.

Уопште, Семагино лице није уливало поверења и шта више донекле је бунило изразом одлучности, напрегнуте и неумесне, чак и у том друштву и средини у којој се налазио Семага.

На њему је био исцепан дугачки сукнени капут опасан канапом,